Nafta LUDUJE, šta čeka Srbiju - Vučić već upozorio: Barel prešao 95 dolara, evo šta sledi u PETAK na pumpama

Cena nafte ponovo je u centru pažnje svetskih tržišta. Nakon novih međusobnih napada Sjedinjenih Američkih Država i Irana, Brent je danas prešao granicu od 95 dolara po barelu, dok je američki WTI dostigao više od 90 dolara. Time je cena crnog zlata stigla do najvišeg nivoa u poslednjih šest nedelja, a tržište ponovo strahuje od ozbiljnijih poremećaja u snabdevanju.

Za vozače u Srbiji najvažnije pitanje više nije šta se događa na berzi, već koliko će ovaj skok nafte koštati litar dizela i benzina.

Teme za vas

Odgovor nije jednostavan, jer cena sirove nafte nije jedina stavka koja određuje cenu goriva na domaćim pumpama. Na konačan iznos utiču i cene gotovih derivata na evropskom tržištu, kurs dolara, troškovi prerade i transporta, marže, kao i akcize i PDV, koji imaju veliki uticaj na cenu koju plaća krajnji potrošač.

U Srbiji se pritom maloprodajne cene evrodizela i benzina ne formiraju potpuno slobodno. Važeća uredba propisuje najvišu maloprodajnu cenu, koja se za evrodizel i BMB 95 računa na osnovu prosečne veleprodajne cene na domaćem tržištu, uvećane za 21 dinar.

Zbog toga se svetski skok cene sirove nafte na srpskim pumpama ne pojavljuje istog dana niti u istom iznosu.

Ipak, ako se rast barela nastavi, pritisak će gotovo sigurno stići do domaćeg tržišta. To se već vidi u prethodnim nedeljama. Evrodizel je trenutno ograničen na 232 dinara po litru, dok je benzin BMB 95 na najviše 203 dinara, a nove cene važe do 4. septembra. To je treća uzastopna nedelja rasta cena goriva.

Još važnije, sadašnji skok nafte dolazi u trenutku kada je tržište već veoma osetljivo na situaciju na Bliskom istoku.

Ključni problem je Ormuski moreuz, kroz koji prolazi veliki deo svetske trgovine naftom i gasom. Svaki ozbiljniji poremećaj plovidbe kroz ovaj strateški prolaz povećava rizik da ponuda nafte na svetskom tržištu bude manja od očekivane. Tada trgovci u cenu odmah ugrađuju takozvanu geopolitičku premiju rizika.

A kada poskupi nafta, posledice se ne završavaju na benzinskoj pumpi.

Skuplje gorivo povećava troškove transporta robe, poljoprivrede, građevinarstva, proizvodnje i usluga. Kamioni troše dizel, avioni kerozin, brodovi gorivo, a gotovo svaki proizvod koji stiže do prodavnice prethodno je prešao određeni broj kilometara.

Zbog toga dugotrajniji rast cena nafte može da se pretvori u novi inflatorni pritisak. Prvo poskupljuje gorivo, zatim transport, a potom deo kompanija povećane troškove pokušava da prebaci na krajnje kupce.

Posebno je osetljiv dizel, jer je od presudnog značaja za teretni saobraćaj, poljoprivrednu mehanizaciju i veliki deo privrede.

Srbija je pritom posebno izložena promenama na svetskom tržištu jer je veliki deo energetskih potreba vezan za uvoz i međunarodne tokove cena. Zato država u kriznim periodima može da ublaži udar kroz akcize, robne rezerve i druge mere, ali ne može beskonačno da neutrališe rast svetske cene.

To je već bilo vidljivo tokom prethodnog talasa poskupljenja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u martu je upozorio upravo na scenario u kojem bi cena nafte otišla znatno iznad tadašnjih nivoa. Rekao je da bi, ukoliko barel ode preko 110 ili 120 dolara, bilo teško proceniti šta bi država mogla da uradi, i naveo da Srbija ima rezerve za oko tri meseca.

Vučić je tada govorio i o mogućnosti da se nafta iz rezervi pusti po nižim cenama kako bi se ublažio udar na građane i privredu, ali je istovremeno ukazao na problem koji država ne može da kontroliše: niko ne može da zna koliko će rat trajati i koliko dugo će cena nafte ostati visoka.

Danas je situacija drugačija po nivou cene, ali je mehanizam isti.

Ako se Brent zadrži oko 95 dolara ili nastavi prema 100 dolara, domaće tržište će se suočiti sa sve većim pritiskom. Ako bi cena dodatno skočila prema 110 ili 120 dolara, prostor države za amortizovanje udara kroz akcize i rezerve bio bi mnogo važniji.

Istovremeno, ne treba očekivati da će svaki dolar više na svetskom tržištu automatski značiti određeni broj dinara više na pumpi. Cena zavisi od proseka koji se koristi za obračun, kursa dolara, cena derivata, državnih dažbina i drugih elemenata. Zato između skoka barela i promene cene na pumpi postoji određeno vremensko kašnjenje.

Za sada je najvažnije šta će se dešavati narednih dana. Ako se sukob između SAD i Irana dodatno proširi i ugrozi transport nafte kroz Persijski zaliv, tržište bi moglo da dobije novi snažan talas rasta. Ako dođe do smirivanja situacije i normalizacije transporta, deo trenutno ugrađene geopolitičke premije mogao bi brzo da nestane.

Za srpske vozače zato je granica od 100 dolara po barelu mnogo važnija nego što izgleda na prvi pogled. Ona ne znači automatski novu cenu na pumpama, ali pokazuje koliko je domaće tržište goriva izloženo događajima hiljadama kilometara daleko.

A ako se crno zlato približi nivoima na koje je Vučić već upozoravao - 110, pa 120 dolara za barel – računica za Srbiju postaje mnogo ozbiljnija.

(Telegraf Biznis)