Evropski dug sve skuplji: Francuska postaje nova briga investitora

Troškovi zaduživanja najvećih evropskih ekonomija dostigle su petnaestogodišnji maksimum. Dugoročni troškovi zaduživanja u Francuskoj i Italiji najviše su porasli među zemljama G7 u poslednjih mesec dana, a prinosi su dostigli višegodišnje maksimume. Nemačka je takođe pod pritiskom jer investitori sada zahtevaju najveću premiju za njene 30-godišnje obveznice od 2011. godine.

Nedelju dana nakon naglog pada evropskih državnih obveznica, prinosi su ostali na veoma visokim nivoima. Prinos na nemačke desetogodišnje obveznice, koje se smatraju sigurnim utočištem, iznosio je oko 3,35 odsto 7. septembra. Prinos na francuske obveznice je oko 4,21 odsto, što je najviši nivo od novembra 2008. godine, a prinos na italijanske obveznice je 4,15 odsto, najviši od maja 2011. godine.

Teme za vas

Trenutni prinos na hrvatske desetogodišnje državne obveznice iznosi 3,6 odsto.

Francuska plaća veće troškove zaduživanja od Italije, što je donedavno bilo gotovo nezamislivo i pokazuje ne samo da pritisak na evropsko tržište obveznica ostaje snažno, već i koliko se promenila percepcija relativnog rizika dve zemlje.

Prema oceni analitičara, prinosi na nemačke obveznice uglavnom su pratili globalna kretanja, dok se Francuska suočava s dodatnom premijom rizika zbog svojih političkih i fiskalnih izgleda. Prinos na francuske 10-godišnje obveznice bio je veći od italijanskog tokom većeg dela leta, čime je Francuska sve više zauzimala mesto Italije kao glavna tačka zabrinutosti zbog održivosti evropskog javnog duga. Premija francuskog duga u odnosu na nemački pritom se približila nivoima viđenim tokom dužničke krize u zoni evra.

Francuska trenutno ima treći najveći odnos javnog duga i BDP-a u EU, posle Grčke i Italije. Prema MMF-u, bruto javni dug Francuske će ove godine dostići 118,4 odsto BDP-a, a 2027. godine 120,5 odsto. Pored visokog nivoa duga, problem je i budžetski deficit, za koji se očekuje da će ove godine ostati iznad pet odsto BDP-a. Politički rizik nije ograničen samo na Francusku i Italiju, koje izlaze na izbore sledeće godine prenosi Poslovni.

U Nemačkoj, nakon što je evroskeptična Alternativa za Nemačku (AfD) postigla svoj najbolji rezultat ikada na pokrajinskim izborima u nedelju, poslovni lideri upozoravaju na opasnosti populizma pred regionalne izbore u još dve pokrajine. Očekuje se da će AfD potvrditi porast podrške na tim izborima, a kancelar Fridrih Merc se već suočava sa nezadovoljstvom unutar svog konzervativnog bloka.

Francuska i Italija se suočavaju sa teškim pregovorima o budžetu ove jeseni i izborima sledeće godine, što će ponovo usmeriti pažnju investitora na pogoršanje fiskalne pozicije Francuske i sve veću verovatnoću pobede kandidata koji je manje naklonjen tržištu. U Italiji, period fiskalnog ograničenja i neuobičajeno dug period političke stabilnosti privukli su sve veći broj globalnih investitora u obveznice, dok su francuske obveznice pod pritiskom nakon što je vlada počela da objavljuje detalje svojih budžetskih planova, koji predviđaju budžetski deficit od oko 5 procenata, navodi FT.

"Da bi se vratila na održivi fiskalni put, Francuska mora da sprovede velike reforme, koje će biti nepopularne jer će ograničiti socijalnu potrošnju. Stoga, takve reforme zahtevaju veliku političku većinu ili će se tržište obveznica pobuniti i primorati vladu da ih sprovede", rekao je ranije za Euronews Business Robert Timper, glavni strateg za obveznice u BCA Research. Problem je što će manjinskoj vladi biti potrebna podrška socijalista, koji verovatno neće pristati na smanjenje socijalne potrošnje, da bi usvojila budžet.

Italija je, nasuprot tome, poslednjih meseci uživala povoljniju percepciju tržišta, zahvaljujući političkoj stabilnosti i fiskalnoj disciplini vlade premijerke Đorđe Meloni. Fiskalni deficit je smanjen sa osam procenata BDP-a u 2022. godini, kada je Meloni preuzela dužnost, na nešto više od tri procenta prošle godine. Ali Italija se takođe suočava sa izborima sledeće godine, a analitičari upozoravaju da bi moguća promena političkih saveza mogla ponovo povećati rizik od populističke fiskalne politike.

S obzirom na to da su javne finansije u najvećim evropskim ekonomijama već pod pritiskom, na tržištima obveznica raste strah od novog energetskog šoka. Cene prirodnog gasa porasle su za više od 120 procenata od početka rata u Iranu, dostigavši prošle nedelje najviši nivo u poslednje tri godine, izveštava Blumberg. Trajniji rast cena energije mogao bi ponovo da podstakne inflaciju i dodatno ograniči sposobnost Evropske centralne banke (ECB) da smanji kamatne stope.

Sastanak Evropske centralne banke (ECB) o monetarnoj politici zakazan je za četvrtak, 10. septembar, a tržište gotovo u potpunosti očekuje povećanje ključne kamatne stope za 25 baznih poena. Ali pitanje je da li će septembarsko povećanje biti poslednje. Dojče banka sada očekuje da će ECB ponovo povećati kamatne stope u decembru, zbog stalnih energetskih rizika i njihovog uticaja na inflaciju, nakon septembarskog povećanja. Time bi depozitna kamatna stopa do kraja godine dostigla 2,75 odsto, što pokazuje da se priča na evropskom tržištu obveznica sve manje svodi na jedan potez ECB, a više na pitanje koliko dugo će kamatne stope morati da ostanu visoke.

(Telegraf Biznis)