Džepovi se prazne, dramatične prognoze iz Evrope: "Inflacija će se još pogoršati"

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard time daje ljudima u evrozoni nadu u pad stopa inflacije u srednjem roku.

"Preme našim trenutnim prognozama, inflacija će nastaviti da raste do kraja 2026. Dakle, biće gore pre nego što postane bolje, ali postaće bolje", rekla je Lagard za vesti portala ZDFheute.de.

Teme za vas

Otkako je rat u Iranu izazvao skok cena nafte, potrošačke cene u evrozoni naglo su porasle. U avgustu je stopa inflacije iznosila 3,3 odsto, ostajući iznad cilja inflacije Evropske centralne banke (ECB) od 2,0 odsto u srednjem roku. Kao odgovor na to, centralna banka je u četvrtak podigla depozitnu stopu, ključni indikator za štediše i banke, na 2,5 odsto.

Predsednik Bundesbanke Joahim Nagel nije isključio mogućnost da će ECB morati dodatno da poveća kamatne stope. Još je rano za nagađanja, rekao je Nagel za Si-En-En-Bi-Si (CNBC). To zavisi od razvoja cena energenata. On nije mogao da isključi mogućnost da centralna banka pređe u "blago restriktivnu teritoriju" – to jest na nivo kamatnih stopa koji donekle usporava ekonomski rast.

Nagel je ukazao na cene nafte, koje su se nedavno popele iznad granice od 100 dolara po barelu (159 litara) za referentnu naftu Brent.

"Vidimo da su cene energenata porasle prošle nedelje; sada smo na skoro 110 dolara."

Očekuje se da će inflacija ove godine biti znatno iznad cilja ECB-a Lagard je već nakon odluke o kamatnim stopama izjavila da će inflacija verovatno ostati značajno iznad cilja "tokom dužeg perioda". Prema najnovijoj prognozi, ECB očekuje da će inflacija ove godine dostići 3,0 odsto. Granica od 2,0 odsto biće promašena i u 2027. (2,5 odsto) i u 2028. godini (2,1 odsto).

Lagard je u intervjuu za ZDFheute.de takođe naglasila važnost digitalnog evra. Ljudi sve više kupuju putem interneta.

"Zato moramo osigurati da novac centralne banke bude i digitalan, jer ne smemo biti izostavljeni iz ove igre. Dakle, i dalje će postojati novčanice, lepe, nadam se, ali i digitalni evro, jer ako sve postane visoko digitalizovano, moramo biti uključeni u oba segmenta: i u novčanice i u digitalnu tehnologiju."

Digitalni evro treba da dopuni, ali ne i da zameni gotovinski evro. Sa digitalnim evrom, centralne banke evrozone imaju za cilj da ponude evropsku alternativu američkim provajderima kao što su Pejpal (PayPal), Masterkard (Mastercard) i Viza (Visa), koji dominiraju na tržištu digitalnih plaćanja u Evropi. Uvođenje digitalnog evra planirano je za 2029. godinu.

(Telegraf Biznis/Web.de)