Isti gazda, više firmi, a jedna napravi dug: Ko na kraju mora da plati i da izmiri potraživanja?

Jedan vlasnik ima nekoliko firmi. Jedna posluje dobro, druga zapadne u probleme i ostavi iza sebe neplaćene račune. Na papiru sve pripada istoj poslovnoj grupi, možda čak posluje pod sličnim imenom. Logično pitanje za poverioca tada glasi - može li svoj novac da traži od druge firme istog vlasnika?

Odgovor nije tako jednostavan kao što na prvi pogled izgleda. To što dve ili više kompanija imaju istog vlasnika ili pripadaju istoj poslovnoj grupi ne znači automatski da imaju i zajedničke dugove.

Teme za vas

Zakon o privrednim društvima poznaje povezivanje kompanija putem kapitala, ugovora ili kombinacijom ova dva načina. Tako povezana društva mogu da formiraju grupu društava, odnosno koncern, holding ili društva sa uzajamnim učešćem u kapitalu.

Holding je, prema zakonu, društvo koje kontroliše jedno ili više drugih društava, a čija je isključiva delatnost njihovo upravljanje i finansiranje.

Ali to ne znači da sve kompanije unutar takvog sistema postaju jedna firma ili jedan "novčanik".

Isti gazda ne znači i isti dug

Osnovna stvar koju treba imati na umu jeste da kompanije unutar jedne poslovne grupe mogu biti zasebna pravna lica.

Svako društvo ima svoju imovinu, svoje obaveze i svoje poverioce.

Ako kompanija A duguje dobavljaču, činjenica da isti vlasnik poseduje i kompaniju B sama po sebi ne znači da dobavljač može jednostavno da pošalje račun kompaniji B.

Upravo tu nastaje razlika između onoga kako veliku poslovnu grupu vidimo spolja i načina na koji ona funkcioniše pred zakonom.

Za kupca ili običnog posmatrača deset kompanija može izgledati kao jedan veliki sistem. Pravno, međutim, može biti reč o deset različitih društava.

Najvažnije je čije ime piše na ugovoru

Zato je prilikom sklapanja posla veoma važno pogledati ko je tačno druga ugovorna strana.

Poznato ime vlasnika, brenda ili čitave poslovne grupe ne mora mnogo da znači ako je ugovor zaključen sa samo jednim konkretnim privrednim društvom.

Ukoliko ono kasnije ne može da izmiri svoje obaveze, činjenica da njegov vlasnik poseduje još nekoliko uspešnih kompanija ne daje poveriocu automatsko pravo da naplatu potraži od njih.

Situacija može biti drugačija kada postoji dodatni pravni osnov - na primer jemstvo, garancija ili ugovor kojim je neko drugo lice preuzelo određenu obavezu.

Zato dve kompanije koje spolja izgledaju kao deo istog biznisa pred poveriocem ne moraju biti isto.

A šta ako se firma koristi samo kao paravan?

Postoji još jedna važna zaštita poverilaca.

Zakon poznaje institut probijanja pravne ličnosti, koji omogućava da se u određenim slučajevima odgovornost ne završi samo na imovini društva.

To, međutim, nije pravilo koje se aktivira samo zato što kompanija nema dovoljno novca da izmiri dugove.

Reč je o posebnim situacijama zloupotrebe ograničene odgovornosti - na primer kada član društvo ili njegovu imovinu koristi za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen, koristi imovinu društva kao sopstvenu ili umanjuje imovinu društva znajući da ono neće moći da izvršava svoje obaveze.

Zakon u tom pogledu pravi razliku između propalog poslovnog poteza i zloupotrebe kompanije kako bi se izbegle obaveze.

Zašto onda jedan vlasnik ima više firmi?

Razdvajanje poslovanja u više kompanija samo po sebi nije ništa neobično.

Jedno društvo može da se bavi proizvodnjom, drugo prodajom, treće nekretninama, četvrto logistikom. Veliki sistemi na taj način mogu jasnije da razdvoje različite delatnosti, prihode, troškove i poslovne rizike.

Agencija za privredne registre upravo zbog ovakvih struktura poznaje i konsolidovane finansijske izveštaje grupa pravnih lica, u kojima se pojavljuju matična i zavisna pravna lica.

Ipak, za onoga ko takvoj kompaniji prodaje robu, pruža uslugu ili pozajmljuje novac postoji mnogo praktičnije pitanje od toga koliko je velika čitava poslovna grupa:

Ko mi zapravo duguje novac?

Odgovor se ne nalazi nužno u imenu gazde ili poznatom brendu iznad vrata, već pre svega u tome koje je pravno lice preuzelo konkretnu obavezu.

Zbog toga bi najjednostavnije pravilo moglo da glasi: isti gazda ne znači automatski i isti dug.

(Telegraf Biznis)