Srpski džemper unosan biznis: Pravilo ga 2.000 žena i Dobrila na ovoj planini, danas više nije tu, ali postoji

Sirogojno je nekada bilo malo selo poznato po ženama koje su vunu pretvarale u džempere, šalove, kape i rukavice, a onda je njihov rad postao svetski modni brend. I danas postoji firma koja nastavlja tu tradiciju, dok njena matična kompanija posluje sa milijardama dinara prihoda.

Priča o jednom od najprepoznatljivijih srpskih modnih proizvoda počela je u malom zlatiborskom selu Sirogojno, gde su žene decenijama plele vunenu odeću za svoje porodice. Od te lokalne tradicije napravljen je proizvod koji je tokom druge polovine 20. veka stigao do svetskih modnih tržišta.

Teme za vas

Ključnu ulogu u tome imala je modna kreatorka Dobrila Vasiljević Smiljanić, koja je početkom šezdesetih godina počela da organizuje proizvodnju i osmišljava modele za zlatiborske pletilje. Naučni radovi posvećeni fenomenu Sirogojno Style navode da je organizovana proizvodnja pletene odeće u domaćoj radinosti počela 1962. godine, a da su kolekcije ubrzo predstavljene širom tadašnje Jugoslavije i na međunarodnim tržištima.

Džemperi sa motivima zlatiborske prirode postali su zaštitni znak. RTS navodi da su ih nosile brojne poznate ličnosti, među kojima su bile Jovanka Broz, Nensi Regan, Raisa Gorbačov i Liv Ulman.

Od nekoliko desetina pletilja priča je svojevremeno narasla do sistema u kojem je radilo gotovo 2.000 žena. Proizvodi su odlazili na evropska i japansko tržište, a ručni rad iz Sirogojna postao je svojevrsni srpski izvozni modni brend.

Brend nije ugašen

Iako je nekadašnja velika proizvodna organizacija prošla kroz velike promene, Sirogojno Style i danas postoji.

Na zvaničnom sajtu brenda navodi se da je od 1998. godine Sirogojno Style deo porodične kompanije Sirogojno Company, koja je nastavila proizvodnju ručno pletene odeće. Model proizvodnje u domaćoj radinosti je sačuvan, a koristi se i vuna uvezena sa Islanda, uz kontrolu kvaliteta svakog komada.

Ponuda nije ostala samo na čuvenom džemperu. Na sajtu Sirogojno Style danas se mogu pronaći kape, rukavice i šalovi od 100 odsto vune, kao i različiti modeli pletene odeće. Proizvodnja je i dalje navedena u Sirogojnu, na adresi Sirogojnskih pletilja 5, dok brend ima prodajno mesto i u Beogradu.

Od kućnog pletenja do svetskog brenda

U tome i jeste najzanimljiviji deo priče. Sirogojno je pokazalo da proizvod koji je nastao iz lokalnog zanata može da postane međunarodno prepoznatljiv brend. Naučni radovi o Sirogojno Style navode da su upravo kombinacija tradicije, lokalnih motiva i savremenog modnog dizajna napravili prepoznatljiv identitet brenda.

Danas je obim proizvodnje mnogo manji nego u periodu najvećeg uspeha, a problem predstavlja i to što je sve manje pletilja. RTS je još 2023. godine izvestio da se broj pletilja smanjuje, kao i broj kupaca, dok se tržište održava na pojedinim evropskim zemljama.

Ipak, Sirogojno džemper nije nestao. Više od šest decenija nakon početka organizovane proizvodnje, ime Sirogojna i dalje je vezano za ručno pletenu vunenu garderobu, dok kompanija koja je preuzela nastavak proizvodnje posluje i danas.

Od nekoliko pletilja i vune sa Zlatibora tako je nastala jedna od najneobičnijih srpskih poslovnih priča: brend koji je iz malog sela stigao do svetske mode, preživeo promenu sistema i privatizaciju, a zatim nastavio da postoji u okviru potpuno drugačije, mnogo šire kompanije.

(Telegraf Biznis)