Srbija prednjači u nečemu što će biti ključno ako nafta nestane: Evo šta smo već obezbedili

Pripremljenost za energetsku krizu podrazumeva više od posedovanja rezervi nafte, a Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija prednjače u tome jer već imaju uspostavljen zakonodavni okvir i formirane stabilne, fizičke zalihe nafte za solidan broj dana pokrivenosti, izjavio je danas stručnjak za naftu u Sekretarijatu Energetske zajednice Priit Enok uoči ovogdišnjeg Foruma o nafti, koji će 7. oktobra biti održan u Beogradu.

Enok ističe da se pitanje bezbednosti snabdevanja naftom vratilo u sam vrh političke agende, imajući u vidu da trenutnu energetsku situaciju nismo imali u poslednjih 50 i više godina.

Teme za vas

"Imamo šokove u snabdevanju i geopolitičke događaje koji neprestano utiču na tržišta, vlade, politike i potrošače. Na Forumu ćemo se baviti ovim promenama, jer vlade, da bi unapredile svoje politike skladištenja naftnih rezervi, moraju da razumeju tržišta", rekao je Enok, objavila je Energetska zajednica.

On je naveo i da postoji velika razlika u snabdevanju naftom u odnosu na snabdevanje električnom energijom ili gasom.

"Nafta je u velikoj meri tržišno vođena. Ona ide onome ko ponudi najviše. Na neki način, svi smo globalno u konkurenciji. Ne postoji tržište nafte u Moldaviji. Ne postoji tržište nafte u Jermeniji. Ako dođe do nestašice, ona pogađa sve. Zato upravljanje krizom nije domaće pitanje", ukazao je Enok.

Ističe da se samo zajedničkim delovanjem možemo izboriti sa globalnom energetskom krizom.

Na pitanje gde se u ovom trenutku nalaze ugovorne strane Energetske zajednice, Enok kaže da direktiva o rezervama nafte zahteva od njih da imaju planove za vanredne situacije, odnosno jasne odgovornosti i procedure koje moraju da budu uspostavljene pre nego što dođe do prekida u snabdevanju.

"Ovi elementi se sve više ugrađuju u zakonodavstvo širom regiona. Ključno je obezbediti da rezerve, procedure i institucije mogu da funkcionišu zajedno kada kriza zaista nastupi. Naravno, fizičke zalihe su važne i u regionu postoje ohrabrujući pomaci", rekao je Enok.

Moldavija je, kako kaže, ostvarila napredak u zakonodavnim okvirima, kao i Albanija.

"U Bosni i Hercegovini, nasuprot tome, iako zakonodavstvo na državnom nivou još nije usvojeno, Federacija je investirala i u skladišnu infrastrukturu i u fizičke zalihe kako bi ojačala sposobnost reagovanja na šokove u snabdevanju", rekao je Enok.

Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija su, kako ističe, predvodnice u tom procesu.

"Sve tri zemlje imaju uspostavljeno zakonodavstvo i već su formirale fizičke zalihe, sa solidnim količinama izraženim u broju dana pokrivenosti. Nažalost, izgradnja zaliha nafte je relativno skupa i zahteva budžetska izdvajanja ili dobre modele finansiranja", rekao je Enok.

Kada je u pitanju formiranje nove Grupe za koordinaciju u oblasti nafte, Enok kaže da je njen cilj da zemljama članicama Energetske zajednice pomogne da krenu u pravom smeru.

"Jedan deo rada Grupe za koordinaciju u oblasti nafte bio bi praćenje tržišta: razgovor o tome kako tržišta funkcionišu, koliko su održiva, gde vidimo njihove prednosti, a gde nedostatke", rekao je Enok.

Grupa za koordinaciju će, prema njegovim rečima, pomoći da se sagleda i regionalna slika i kretanje izvan Energetske zajednice.

"Bezbednost snabdevanja naftom u velikoj meri zasniva se na podacima, ali formalne statistike mogu biti prespore. Grupa bi mogla da obezbedi platformu za održavanje ažurnije slike ponude i potražnje. Na osnovu toga možemo predvideti potencijalne rizike, pritiske i nestašice i utvrditi kako da zaštitimo slabe tačke sistema", rekao je Enok.

Beograd će 7. oktobra biti domaćin 18. Foruma Energetske zajednice o nafti, koji će okupiti visoke predstavnike evropskih institucija, vlasti, regulatora, energetskih kompanija i stručnjake za energetsku bezbednost kako bi razgovarali o otpornosti tržišta nafte i lanaca snabdevanja u uslovima aktuelne energetske krize.

Forum će biti održan u hotelu Metropol, a očekuje se obraćanje ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović i direktora Sekretarijata Energetske zajednice Artura Lorkovskog.

Energetska zajednica je međunarodna organizacija osnovana 2005. godine u Beču sa ciljem da zemlje Jugoistočne Evrope i šireg regiona usklade svoje energetsko zakonodavstvo sa pravilima Evropske unije, integrišu tržišta električne energije i gasa sa EU i unaprede energetsku bezbednost, konkurenciju i tranziciju ka čistoj energiji.

Zemlje članice su Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, Moldavija, Ukrajina i takozvano Kosovo.

(Telegraf Biznis/Tanjug)