U hrvatske prodavnice 17. novembra stiže velika promena, Dario je već morao da da 450 evra

Uvođenje novih pravila o isticanju cena, kojima Vlada želi da poveća transparentnost tržišta i omogući građanima lakše poređenje cena, izazvalo je veliko nezadovoljstvo među zanatlijama i preduzetnicima. Mera koja je trebalo da doprinese zaštiti potrošača za mnoge se pretvorila u dodatni administrativni i finansijski teret. Nakon brojnih prigovora Vlada je odlučila da odloži njenu primenu, ali je deo preduzetnika do tada već potrošio novac na prilagođavanje poslovanja.

Reč je o takozvanim sidrenim cenama, koje kupcima omogućavaju poređenje trenutnih cena proizvoda i usluga sa onima koje su važile na određeni datum. Za nove kategorije proizvoda i usluga referentni datum je 10. septembar 2026, dok za kategorije koje su već bile obuhvaćene tom obavezom ostaje 2. maj 2025. godine.

Teme za vas

Umesto prvobitno predviđenog početka primene 1. oktobra, zanatlije, trgovci i pružaoci usluga dobili su dodatno vreme za prilagođavanje, odnosno do 17. novembra. Vlada je tako prihvatila zahteve preduzetničkih udruženja koja su upozoravala da je reč o izuzetno zahtevnom postupku, posebno za male privredne subjekte.

Neki su preduzetnici već platili prilagođavanje

Iako je odluka o odlaganju trebalo da olakša situaciju, preduzetnici koji su se na vreme pripremili sada se suočavaju sa činjenicom da su već uložili novac i vreme u prilagođavanje. Pojedini su naručili nove digitalne cenovnike, platili njihovu izradu i objavili ih.

Među njima je i ugostitelj Dario Kožul, koji ne skriva nezadovoljstvo novim pravilima. "Za softver sam izdvojio 450 evra što nije ništa u odnosu na pet dana čuđenja i šoka nakon što sam saznao za tu nebuloznu ideju koja je ili izmišljena od nekog ko veze nema s ekonomijom i preduzetništvom ili je izmišljena zato da skrene pažnju s nekih drugih važnijih stvari", rekao je u razgovoru za HRT.

Na probleme sa kojima se suočavaju zanatlije upozorava i Hrvatska zanatska komora. Đurđica Mostarčić, načelnica Sekcije za računovodstvo i knjigovodstvo HOK-a, smatra da je nova mera izazvala haos i otvara pitanje njene stvarne koristi za potrošače.

"Zanatstvo to guši s jedne strane i administrativno i finansijski, a s druge strane postavlja se stvarno pitanje da li se time informiše potrošač", rekla je Mostarčić.

Ko se već prilagodio, napravio je dobar posao

Uprkos nezadovoljstvu preduzetnika, u Ministarstvu privrede smatraju da oni koji su već počeli da primenjuju nova pravila nisu uzalud ulagali u prilagođavanje. Ističu da će ih iste obaveze ionako dočekati nakon isteka odloženog roka.

"Svi trgovci i pružaoci usluga koji su već počeli da lepe nove cene i štampaju nove cenovnike smatramo to apsolutno primerom dobre prakse, to je nešto što ih ionako očekuje stupanjem na snagu novih Pravilnika. Referentna cena će i dalje biti referentna cena na 10. 9.", rekla je Maja Radišić, načelnica Sektora za trgovinu i tržište iz Ministarstva privrede.

Dodatne teškoće pojavile su se i u informatičkom sektoru. Programeri su poslednjih nedelja zatrpani zahtevima preduzetnika koji svoje poslovanje pokušavaju da usklade sa novim pravilima. Problem pritom nije samo količina posla, nego i nejasnoće oko njihovog sprovođenja.

"Mi to sve možemo da uradimo, ali problem je što pravila nisu jasna, pravila su ishitrena i jako su rigidna. Svakom klijentu moramo da pristupamo manuelno i posebno, tako da nam za neka rešenja trebaju dva dana, a za neka treba pola godine", govori IT stručnjak i veb-dizajner Krešimir Končić.

Da li će nova pravila dodatno zbuniti kupce?

Dok preduzetnici upozoravaju na povećane troškove poslovanja, iz potrošačkih udruženja stižu upozorenja da bi nova pravila mogla da imaju i neželjene posledice po same kupce. Naime, uz postojeću obavezu prikazivanja najniže cene u poslednjih 30 dana prilikom sniženja, potrošači bi sada trebalo da se snalaze među dodatnim informacijama o cenama.

Tanja Popović Filipović, predsednica Centra za edukaciju i informisanje potrošača u Osijeku, smatra da je pre primene novih pravila nužno obezbediti odgovarajuću edukaciju.

"Smatram da je potrebno sprovesti edukaciju i trgovaca i pružalaca usluga, ali i potrošača, jer ćemo mi sad imati situaciju gde ćemo imati najnižu cenu 30 dana, sidrenu cenu, novu cenu, cenu na akciji, mislim da to može izazvati haos na tržištu", rekla je Popović Filipović.

Ni među građanima nema jedinstvenog stava o novoj meri. Dok jedni smatraju da će im dodatne informacije biti korisne, drugi ne veruju da će im olakšati kupovinu. "Neće ništa pomoći", rekao je jedan građanin.

Ublažavanje inflacije

Osim administrativnog opterećenja i mogućeg zbunjivanja potrošača, otvara se i pitanje da li će nova mera uopšte ostvariti jedan od svojih ciljeva, odnosno doprineti ublažavanju inflatornih pritisaka. Glavni ekonomista Hrvatskog udruženja poslodavaca Hrvoje Stojić smatra da sidrene cene neće usporiti inflaciju. Naprotiv, upozorava da bi dodatni troškovi koje će snositi mali i mikropreduzetnici mogli da stvore nove pritiske na cene.

"Budući da kad je već primenjujemo na segment malih i mikro preduzetnika koji u ekonomiji učestvuju značajnim udelom, onda to njima značajno povećava administrativni trošak koji je zapravo dosta iznad njihovih resursa i može stvoriti dodatne cenovne pritiske koje smo tako nehotično kreirali", govori Stojić.

Iz nadležnog ministarstva pritom odbacuju bojazan da bi hrvatski preduzetnici zbog novih obaveza mogli da budu u nepovoljnijem položaju od inostrane konkurencije. Naglašavaju da će svi trgovci i pružaoci usluga koji posluju na hrvatskom tržištu morati jasno da prikazuju trenutne i sidrene cene.

(Telegraf Biznis/Dnevno.hr)