Žene u Moldaviji laka meta trgovaca ljudima: Ovaj podatak sve objašnjava

Moldavija je godinama jedna od zemalja iz kojih veliki broj ljudi odlazi u potrazi za poslom, a upravo ekonomska nesigurnost žene iz siromašnijih sredina može učiniti posebno ranjivim na trgovinu ljudima. Problem nije u njihovom poreklu, već u kombinaciji siromaštva, nezaposlenosti, migracija i slabije zaštite radnika.

Prema podacima američkog Stejt departmenta, žrtve trgovine ljudima iz Moldavije često su ljudi iz ruralnih područja, nezaposleni, osobe sa nižim nivoom obrazovanja i ljudi koji pokušavaju da pronađu posao u inostranstvu. Trgovci ljudima sve češće koriste internet, društvene mreže i aplikacije za dopisivanje kako bi pronašli potencijalne žrtve.

Teme za vas

Poseban problem predstavlja seksualna eksploatacija. Žene i devojke čine ogromnu većinu žrtava seksualne trgovine, dok su muškarci češće žrtve trgovine ljudima radi prinudnog rada. Moldavske žrtve eksploatišu se i u samoj zemlji i u inostranstvu.

Siromaštvo povećava rizik

Ekonomska slika objašnjava veliki deo problema. Žene iz ruralnih područja imaju manje mogućnosti za zaposlenje, a nedostatak stabilnih i dobro plaćenih poslova povećava pritisak da posao traže van svog mesta ili države.

Na to se nadovezuje i neplaćeni rad. Prema podacima UN Women, žene i devojke u Moldaviji provode oko 22 odsto vremena u neplaćenom radu u domaćinstvu i brizi o drugima, dvostruko više od muškaraca.

To direktno utiče i na njihovu ekonomsku samostalnost. Kada žena ima manje vremena za plaćeni posao, slabiji pristup tržištu rada i manje mogućnosti za sopstveni prihod, veća je i njena zavisnost od porodice ili poslodavca.

Ipak, situacija se postepeno menja. Učešće žena na tržištu rada poraslo je sa 36,1 odsto 2020. na 41,7 odsto 2024. godine, prema podacima UN Women. Istovremeno se razvijaju programi za podršku preduzetništvu žena i ulaganja u infrastrukturu za brigu o deci.

Posao preko interneta postao nova zamka

Jedan od najvećih problema jeste što se trgovina ljudima prilagodila novom tržištu rada.

Lažni oglasi za posao mogu izgledati potpuno legitimno, posebno kada osoba traži posao u drugom gradu ili drugoj zemlji. Kandidatu se obećavaju dobra plata, smeštaj i siguran posao, a nakon odlaska mogu uslediti oduzimanje dokumenata, dugovi, prinudni rad ili seksualna eksploatacija.

Zbog toga se problem trgovine ljudima više ne može posmatrati samo kao pitanje kriminala. On je direktno povezan sa tržištem rada, migracijama i ekonomskim položajem stanovništva.

Država ima još jedan veliki problem

Moldavija je poslednjih godina unapredila sistem pomoći žrtvama, ali zaštita i dalje nije dovoljna. Prema izveštaju Stejt departmenta, samo 22 odsto identifikovanih žrtava dobilo je državnu finansijsku pomoć, dok su nedostatak kadrova, ograničeni resursi i slabija dostupnost usluga van većih gradova ostali ozbiljan problem. Dugoročna pomoć koja bi trebalo da omogući obrazovanje, zapošljavanje i povratak u normalan život takođe je ograničena.

Zato se borba protiv trgovine ljudima ne završava hapšenjem trgovaca. Potrebno je otvoriti više legalnih radnih mesta, povećati prihode, omogućiti ženama veću ekonomsku samostalnost i obezbediti sigurnije uslove za one koje odlaze na rad u inostranstvo.

Moldavija poslednjih godina pokušava upravo to da promeni. Jer što je veći broj ljudi koji mogu da pronađu pristojno plaćen i siguran posao kod kuće, to je manji prostor za one koji svoju zaradu grade na tuđoj ekonomskoj nevolji.

(Telegraf Biznis)