Nobelovac rekao ono što skoro svi misle: Svet ide dođavola, a ovo je objasnio još pre 10 godina

Postoje ekonomske prognoze koje se zaborave čim se završi vest, a postoje rečenice koje ostanu da kruže godinama. Jedna od njih pripada Angusu Ditonu, dobitniku Nobelove nagrade za ekonomiju, koji je još 2016. godine, govoreći o stanju društva i ekonomije, rekao da svet „donekle ide dođavola“.

Deaton, koji je Nobelovu nagradu za ekonomiju dobio 2015. godine za analizu potrošnje, siromaštva i blagostanja, tada je govorio o problemima koji su pogađali deo američkog stanovništva, posebno o ekonomskim teškoćama, rastućoj nejednakosti i alarmantnim društvenim pokazateljima.

Teme za vas

U razgovoru je upotrebio englesku frazu „the world is going to hell in a handbasket“, slikovit izraz koji bi se kod nas najpribližnije mogao prevesti kao „svet ide dođavola“.

Ali iza te grube formulacije nije stajala prazna apokaliptična prognoza. Diton je jedan od najpoznatijih svetskih ekonomista i decenijama se bavio pitanjima koja direktno određuju kvalitet života - koliko ljudi troše, kako žive, šta se dešava sa siromaštvom i kako ekonomske promene utiču na blagostanje stanovništva. Nobelov komitet je upravo njegov doprinos tim pitanjima naveo kao razlog za dodelu nagrade.

Zato je njegova rečenica zanimljiva i danas. Svet je od tada prošao kroz pandemiju, snažan inflacioni talas, energetske šokove, ratove, poremećaje u lancima snabdevanja i velike promene na tržištu rada. Istovremeno, tehnološka revolucija predvođena veštačkom inteligencijom otvara potpuno nove mogućnosti, ali i nova pitanja o poslovima, zaradama i raspodeli bogatstva.

I tu dolazimo do paradoksa. Čak i kada veliki deo sveta objektivno napreduje, ljudi često imaju osećaj da stvari idu u pogrešnom smeru. Ekonomski rast ne znači automatski da svako domaćinstvo oseća boljitak. Ako plate rastu sporije od troškova stanovanja, hrane, energije ili kredita, prosečna statistika može izgledati dobro, dok svakodnevni život izgleda sve skuplje.

Ditonova karijera upravo je zanimljiva zbog tog pogleda na ekonomiju kroz svakodnevni život čoveka. Njegov rad nije bio usmeren samo na velike brojke i grafikone, već na pitanje šta ekonomske promene zapravo znače za ljude i njihove odluke. Nobelov komitet je posebno istakao njegov doprinos razumevanju potrošnje, siromaštva i blagostanja.

Zato rečenica „svet ide u kurac“ može da zvuči kao običan klikbejt, ali iza nje postoji mnogo ozbiljnija tema. Ekonomija nije samo berza, BDP i kamatne stope - ekonomija je i pitanje koliko čoveku ostane na kraju meseca, može li da kupi stan, plati račun za struju, podigne decu i istovremeno ima osećaj da mu život ide napred.

A možda je upravo zato Ditonova stara rečenica toliko zahvalna za današnji trenutak. Kada se saberu inflacija, skupo stanovanje, energetska neizvesnost, geopolitički rizici i strah od promena koje donosi veštačka inteligencija, nije teško razumeti zašto se mnogima čini da je svet ponovo krenuo nizbrdo.

Samo što istorija ekonomije pokazuje i drugu stranu priče: svet može istovremeno da bude u velikom problemu i da dugoročno napreduje. Ditonov rad upravo nas podseća da između te dve stvari nema nužno kontradikcije. Problem može biti stvaran, ljudi mogu da žive teže, a da se istovremeno neke stvari u svetu popravljaju.

Drugim rečima, možda svet zaista ponekad ide dođavola. Ali ekonomija nas uči da pitanje nije samo koliko je loše, već i kome je loše, zašto je loše i ko od promena ipak ima koristi.

(Telegraf Biznis)