Centralno grejanje ove zime po novom modelu: Šta to znači za vaše račune i ko će plaćati više?

Iako Beogradske elektrane nisu od 1. oktobra povećale cenu daljinskog gradskog grejanja za devet odsto jer Grad kao osnivač nije dao saglasnost, Beograđane koji koriste centralno grejanje ove zime verovatno čekaju veći računi. Razlog za to je novi način obračuna potrošnje toplotne energije.

Direktor Beogradskih elektrana Vanja Vukić potvrdio je da odbijanje povećanja cene neće odložiti početak sezone: po zakonu, grejna sezona počinje 15. oktobra, a u slučaju niskih temperatura počeće i ranije. Za sezonu 2026/27 Beogradske elektrane su predložile nove cene - varijabilni deo 7,76 din/kWh bez PDV-a, a fiksni 7.494,86 din/kW godišnje bez PDV-a, ali taj predlog nije naišao na saglasnost Grada.

Teme za vas

Oprema i očitavanje su obaveza Beogradskih elektrana

Ljubiša Banovački, predsednik stambene zajednice i upravnik za Euronews Srbija kaže da prelazak na obračun grejanja prema potrošnji za predsednike stambenih zajednica i profesionalne upravnike ne predstavlja dodatnu obavezu, jer kompletnu opremu, infrastrukturu i očitavanje potrošnje sprovode Beogradske elektrane.

- Ranijih godina su bile prikačene neke stambene zajednice, pa se zajednička potrošnja iz podstanice delila na sve stanare. To je, na primer, bio slučaj kod lamelnih zgrada, kada imamo tri ulaza na jednoj podstanici i kada je zgrada samostalna celina - objašnjava Banovački.

Prema njegovim rečima, isti princip sada će biti primenjen i na pojedinačne zgrade, zbog čega očekuje da će većina zgrada u Beogradu funkcionisati po tom modelu.

- Što se tiče nas predsednika i upravnika, nemamo tu neki dodatni posao za stambenu zajednicu. To je posao Beogradskih elektrana po pitanju opreme, infrastrukture i svega ostalog. Oni postavljaju kalorimetre, očitavaju potrošnju i daju informacije stanu preko objedinjene potrošnje, odnosno naplata ide po kvadratnom metru stana - navodi Banovački.

Stanari i upravnici nedovoljno informisani

Kao jedan od najvećih problema Banovački izdvaja nedovoljnu informisanost stanara o promeni načina obračuna, ali i činjenicu da ni upravnici nisu dobili dovoljno konkretnih informacija. Zbog toga postoji opasnost od neprijatnih iznenađenja po prispšću prvog računa.

- Stanari su sada neobavešteni i sigurno će se iznenaditi kada dobiju prvi račun za potrošnju. On će biti mnogo veći nego ovo što smo do sada plaćali po kvadratnom metru tokom cele godine - upozorava Banovački.

Na pitanje koliko bi računi mogli da budu veći, on navodi konkretan primer:

- Biće duplo više, sigurno. Na primer, ako ste grejanje plaćali tako da vam je račun za Infostan bio 10.000 dinara, od čega je 7.000 bilo grejanje, sada samo grejanje može da bude 14.000 dinara, plus sve ostalo - navodi Banovački.

Specifičnost plaćanja i uticaj energetske efikasnosti

Banovački ukazuje i na razliku između grejanja i troškova poput električne energije, gde građani mogu da akumuliraju sredstva u periodima manje potrošnje.

- Preko leta vi plaćate samo održavanje sistema. Tada su uplatnice Infostana mnogo niže, jer faktički nemate potrošnju grejanja. Ono što stanari ne mogu da urade, kao kada plaćate struju, jeste da akumuliraju sredstva za grejanje. Ako vi koristite struju, možete tokom cele godine da uplaćujete više, budete u pretplati i tokom zime plaćate manje. Kod grejanja ne možete da odvojite samo sredstva za tu potrošnju na isti način - objašnjava on.

Poseban problem predstavlja energetska efikasnost. Stare fasade, nedostatak termoizolacije i loša stolarija direktno utiču na potrošnju.

- Ukoliko su stare fasade, ukoliko nemaju termoizolaciju ili stolarija nije dobra, automatski će potrošnja biti veća. Do sada, na primer, za takve zgrade majstori dođu i u kotlarnicama povećaju temperaturu. Troši se više, potrošnja je veća, ali ste vi plaćali 150 dinara po kvadratu - kaže Banovački.

Sa prelaskom na obračun po potrošnji, veća temperatura direktno se odražava na novčanik.

- Sada će ljudi zvati ako im je hladno u stanovima. Kada se poveća temperatura, povećaće se i potrošnja toplotne energije. Takvim zgradama računi čak mogu biti i tri puta skuplji od onih 150 dinara po kvadratu koje su ranije plaćali - upozorava on.

Novi sistem ne znači automatski veće troškove za sve

Ipak, iskustva zgrada koje su ranije prešle na obračun po potrošnji pokazuju da novi sistem ne mora nužno značiti i veće ukupne troškove na godišnjem nivou.

- Eksperimentalno iskustvo je baš iza nas. U Ajačkim rudarima su tri zgrade povezane, a ja vodim jedan od ta tri ulaza. Pratili smo grejanje i, kada je završena grejna sezona, uporedili koliko su stanari platili po potrošnji sa onim koliko bi platili po starom modelu, odnosno 150 dinara po kvadratu - objašnjava on.

Prema tom poređenju, razlika za stan od 50 kvadratnih metara bila je značajna:

- Ispostavilo se da je za stan od 50 kvadrata otprilike 30.000 dinara jeftinije bilo grejanje po potrošnji. A svi su stanari po difoltu kukali da je mnogo skupo. Međutim, kada dođe leto, zaboravite da ste plaćali mnogo jeftinije - kaže Banovački.

Dobar primer je i analiza jedne od stanarki.

- Jedna stanarka, koja je ekonomista, uzela je i izračunala sve za 12 meseci - po starom i po novom modelu za njen stan. Tada su se stanari malo smirili jer su videli da to može da bude povoljnije. Njihova zgrada ima fasadnu ciglu i termoizolovana je, pa su uspeli nešto da uštede - navodi on.

Međutim, Banovački naglašava da se rezultati ne mogu preneti na sve objekte:

- Ne mogu sve stare zgrade da imaju takvu izolaciju. Pogledajte samo ako neko ima stare prozore. Ako zgrada ima 20 stanova, pa je, recimo, deset njih stavilo aluminijumsku ili PVC stolariju koja dobro dihtuje, a drugih deset nije, opet imamo problem sa energetskom efikasnošću - kaže Banovački.

Upozorenje upravnika: Moguće skriveno poskupljenje

Profesionalni upravnik Dejan Vujičić upozorava da bi primena novog sistema mogla da bude izuzetno problematična u većini stambenih zgrada.

- To će biti jako problematično. Postoje zgrade, velika većina zgrada, koje nemaju vertikalne cevi u zajedničkim hodnicima, tako da je nemoguće meriti potrošnju pojedinačnih stanova. Potrošnja se u tom slučaju deli po stanovima - objašnjava Vujičić.

On izražava ozbiljnu zabrinutost da bi ovaj model mogao znatno da podigne troškove bez zvanične odluke o poskupljenju.

- Ovo je najbolji način da se drastično poveća naplata energije - da na mala vrata uđe povećanje, a da se to ne vidi - kaže Vujičić.

Vujičić se poziva i na primere iz okruženja.

- Imam situacije iz nekih susednih zemalja gde su ljudi prelazili na merenje po potrošnji, pa kada im se to obilo o glavu, ponovo su se vraćali. Mislim da je ovo način na koji se ulazi u drastično poskupljenje utroška toplotne energije za grejanje stanova - upozorava Vujičić.

Konačni efekat koji će novi sistem imati na račune Beograđana biće poznat tek nakon početka primene.