Brisel sprema trgovinsku bombu: Kina i Evropa na 15 dana razdaljine, komšije mogu da profitiraju

Evropska unija želi da promeni način na koji roba iz Azije stiže na evropsko tržište. U središtu ambicioznog plana nalazi se nova trgovinska ruta poznata kao Srednji koridor, za čiji razvoj Brisel namerava da mobiliše čak 12 milijardi evra javnih i privatnih investicija.

Ukoliko planovi budu realizovani, transport robe između Azije i Evrope mogao bi da bude skraćen sa približno 45 na samo 15 dana, dok bi jedna balkanska država mogla da postane izuzetno važna ulazna tačka za azijske proizvode.

Teme za vas

Reč je o Bugarskoj, čiji geografski položaj, luke i železnička infrastruktura dobijaju sve veći značaj u evropskim trgovinskim planovima, kako prenosi Jutarnji list.

Novi put između Kine i Evrope

Srednji koridor, poznat i kao Transkaspijski transportni koridor, predstavlja mrežu železničkih, drumskih i pomorskih veza koja povezuje Kinu sa evropskim tržištem.

Ruta prolazi kroz Kazahstan, Azerbejdžan, Gruziju i Tursku, uz pojedine deonice preko Kaspijskog i Crnog mora.

Njegova prednost je u tome što omogućava alternativu tradicionalnim pravcima trgovine, koji su poslednjih godina izloženi velikim geopolitičkim i bezbednosnim izazovima.

Severni koridor preko Rusije izgubio je deo značaja nakon početka rata u Ukrajini, dok su sukobi na Bliskom istoku poremetili transport preko Crvenog mora i Sueckog kanala.

Zbog toga su pojedini brodovi primorani da koriste duži put oko Afrike, što produžava isporuke i povećava troškove.

Prema proceni evropske komesarke za proširenje Marte Kos, Srednji koridor mogao bi da skrati vreme transporta na svega 15 dana.

Bugarska postaje važna evropska kapija

Jedan od najvećih dobitnika razvoja nove rute mogla bi da bude Bugarska. Njena pozicija između Turske, Crnog mora i unutrašnjosti Evropske unije čini je važnom tačkom za prihvat i dalju distribuciju robe.

Granični prelaz Kapitan Andrejevo, na granici Bugarske i Turske, već spada među najprometnije u Evropi, dok luke Varna i Burgas predstavljaju značajne logističke centre na Crnom moru.

Dodatni podsticaj trebalo bi da donese nova železnička deonica između Istanbula i bugarske granice, čije je otvaranje najavljeno za ovu jesen.

Evropska komesarka Marta Kos još u septembru je Bugarsku opisala kao važnu kapiju za povezivanje Evrope.

Razvoj Srednjeg koridora mogao bi da donese modernizaciju bugarskih železnica, povećanje kapaciteta luka i unapređenje drumskih veza sa mediteranskim područjem.

Posebno značajan mogao bi da bude razvoj severnih delova Bugarske, koji imaju slabiju saobraćajnu povezanost.

Brisel planira ulaganja od 12 milijardi evra

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je nameru da se za razvoj koridora mobiliše do 12 milijardi evra javnih i privatnih sredstava.

Cilj je unapređenje infrastrukture, povećanje trgovinskih tokova i skraćivanje vremena potrebnog za transport robe.

Ipak, najavljeni iznos predstavlja investicioni cilj, a ne novac koji je već u celosti obezbeđen ili potrošen.

Da bi nova ruta postala ozbiljna alternativa postojećim pravcima, biće potrebna značajna ulaganja u železnice, luke, granične prelaze i logističke kapacitete.

Veliki plan ima i ozbiljne prepreke

Uprkos ekonomskom potencijalu, Srednji koridor suočava se sa nizom izazova. Jedan od najvećih jeste bezbednost plovidbe Crnim morem.

Početkom oktobra dva trgovačka broda pogođena su dronovima u blizini bugarske obale, pri čemu je jedan potonuo. Ovaj incident dodatno je ukazao na rizike kojima su izloženi transportni pravci u regionu.

Vesela Černeva, zamenica direktorke Evropskog saveta za spoljne odnose i rukovoditeljka njegove kancelarije u Sofiji, upozorava da bezbednosna situacija, birokratske prepreke i nedovoljno razvijena infrastruktura mogu usporiti realizaciju projekta.

Dodatni problem predstavlja i opadanje nivoa Kaspijskog mora, koje može otežati dugoročno planiranje pomorskog transporta.

Postojeće luke i železničke veze takođe nemaju dovoljno kapaciteta da bez dodatnih ulaganja prihvate znatno veće količine robe.

Novi ekonomski značaj Balkana

Iako Srednji koridor neće u potpunosti zameniti tradicionalne trgovačke pravce, njegov razvoj mogao bi da promeni logističku mapu Evrope.

Za Bugarsku to znači priliku da privuče investicije, unapredi infrastrukturu i ojača položaj u međunarodnoj trgovini. Za Evropsku uniju, cilj je veća otpornost lanaca snabdevanja i manja zavisnost od pojedinačnih transportnih pravaca.

Ukoliko budu realizovana planirana ulaganja, roba iz Azije mogla bi brže da stiže na evropsko tržište, a jugoistočna Evropa dobila bi značajniju ulogu u globalnoj trgovini.

(Telegraf Biznis/Jutarnji.hr)