Srbija među evropskim rekorderima po rastu kirija, samo tri zemlje beleže veći skok

Dok Evropska unija beleži prosečan godišnji rast kirija od oko tri odsto, u regionu Jugoistočne Evrope situacija je daleko dramatičnija. Srbija se sa dvocifrenim rastom cena zakupa našla u samom vrhu evropske liste, dok su susedne zemlje poput Rumunije i Hrvatske zabeležile istorijske skokove koji su šokirali tržište nekretnina.

Prema najnovijim podacima Evrostata, kirije u Srbiji skočile su za čak 12,5 odsto u posmatranom periodu, čime je naša zemlja ušla u grupu država sa najizraženijim rastom troškova stanovanja. Sličan trend visokih poskupljenja zabeležen je i u ostatku našeg neposrednog okruženja, gde su Bugarska, Severna Makedonija i Albanija takođe imale drastične skokove cena zakupa.

Teme za vas

Na samom evropskom vrhu nalazi se Turska sa godišnjim rastom kirija od blizu 50 odsto, mada je tamo reč o dugotrajnom i opštem inflatornom pritisku, piše Euronews Business.

Ko su apsolutni rekorderi?

Apsolutni rekorderi po skoku cena u okviru Evropske unije bile su Rumunija sa rastom od 43,5 odsto i Hrvatska sa 40,1 odsto. Kada se uračuna opšta inflacija, realne cene stanarina u ovim zemljama porasle su za više od 30 odsto.

Stručnjaci za nekretnine ističu da je u Hrvatskoj ključni razlog skoka finansijalizacija stanovanja, gde se kupovina stanova koristi kao primarni oblik štednje i ulaganja, zbog čega mnoge nekretnine u novogradnji ostaju prazne ili namenjene isključivo turizmu.

Sa druge strane, najveće evropske ekonomije poput Nemačke, Francuske i Španije zabeležile su skromne stope rasta stanarina, koje se kreću u rasponu od 1,6 do 2,5 odsto. U ovim zemljama realne cene stanovanja praktično nisu rasle kada se uzme u obzir opšti rast cena, što ukazuje na to da je kriza stanovanja i pritisak na zakupce trenutno znatno izraženiji u zemljama u razvoju i regionu Centralne i Istočne Evrope.

Šta utiče na poskupljenje?

Analitičari ističu da se iza opšteg rasta cena iznajmljivanja krije dubok nesrazmer između ponude i potražnje, posebno u velikim gradskim centrima. Visoke kamatne stope na stambene kredite u proteklom periodu potisnule su mnoge potencijalne kupce sa tržišta nekretnina i primorale ih da ostanu u privatnom sektoru zakupa, čime je stvoren dodatni pritisak na već ograničenu ponudu stanova.

Pored toga, sve veći broj investitora stanovanje posmatra isključivo kao finansijsku imovinu umesto kao osnovnu potrebu, što dodatno podiže cene novih ugovora o zakupu. S obzirom na to da cene rentiranja novih stanova rastu brže od postojećih ugovora, stručnjaci upozoravaju da bi tržište nekretnina u narednom periodu moglo doneti još veći finansijski pritisak na domaćinstva u Srbiji i regionu.

(Telegraf Biznis/Bizlife)