Zašto je dizel postao skuplji od benzina? Kako je došlo do preokreta i istorijske krize

Prošla su vremena kada je dizel bio znatno jeftinije gorivo od benzina. Odnos cena počeo je da se menja pre oko dva decenije, a danas je razlika ne samo trajna već i neuobičajeno velika. Kako je došlo do toga da gorivo koje je nekada bilo povoljnije sada košta znatno više?

Odgovor leži u kombinaciji dva ključna faktora: dugoročnih strukturalnih promena na tržištu i neposrednih poremećaja koji su tokom 2026. godine izazvali pravu krizi u snabdevanju.

Teme za vas

Preokret koji je promenio sve

Pre sredine 2000-ih, dizel je u SAD uglavnom bio jeftiniji od običnog benzina, osim tokom izuzetno hladnih zima kada bi skok potražnje za lož-uljem privremeno podigao cene. Međutim, prema podacima američke Uprave za enerгетиčke informacije (EIA), cene dizela za drumska vozila od septembra 2004. godine gotovo neprekidno drže viši nivo u odnosu na benzin.

Glani uzrok ove trajne promene bile su ekološke regulative. Mid-2000-ih rafinerije su morale dramatično da smanje sadržaj sumpora u dizelu. Iako je to donelo veliku korist za zaštitu životne sredine i smanjenje zagađenja vazduha, proizvodnju je učinilo znatno skupljom.

Ulaganje milijardi dolara u novu opremu za hidrotretman trajno je podiglo proizvodne i distributivne troškove. Uz to, snažna globalna potražnja i viši federalni porezi (koji su u SAD za šest centi po galonu veći na dizel nego na benzin) stvorili su strukturalnu premiju koja traje i danas, piše Forbes.

Dizel kao ključna pokretačka snaga svetske ekonomije

Dodatni razlog zašto je dizel postao skuplji jeste njegova globalizacija. Dok se i benzinom trguje na međunarodnom nivou, dizel i drugi srednji destilati pokreću ključne sektore – kamione, poljoprivredne i građevinske mašine, brodove, industriju i grejanje.

Visoka potražnja u Evropi, Kini, Indiji i SAD vrši konstantan pritisak na svetske zalihe. Zbog toga velika domaća proizvodnja sirove nafte više ne garantuje jeftino gorivo na pumpama, jer rafinerije izvoze dizel na tržišta na kojima mogu postići više cene.

Lekcija iz 2022. i zašto je razlika ponovo eksplodirala

Najdramatičniji primer neravnoteže zabeležen je 2022. godine, kada je ruska invazija na Ukrajinu izazvala potrese na energetskim tržištima i pogurala premiju dizela do rekordnih visina. Iako se tržište privremeno stabilizovalo, nova kriza usledila je ove godine.

Globalno snabdevanje dizelom ponovo je ozbiljno narušeno usled smanjene aktivnosti rafinerija u Rusiji, Kini i na Bliskom istoku. Sa druge strane, američke rafinerije radile su u proseku sa 5,1 milion barela dnevno (što je najviši nivo od 2019. godine), ali je ogromna potražnja iz inostranstva ispraznila domaće zalihe – do sredine septembra bile su čak 13 odsto ispod petogodišnjeg proseka.

Situaciju su dodatno otežali:

• Ruska ograničenja izvoza nakon oštećenja rafinerijske infrastrukture
• Kinesko smanjenje izvoza radi zaštite domaćeg tržišta
• Poremećaji na Bliskom istoku i konflikti koji uključuju Iran
• Rast troškova transporta i osiguranja za tankere

Rekordne cene na pumpama

Svi ovi faktori doveli su do globalne trke za srednjim destilatima. Na dan 5. oktobra, prosečna cena dizela za drumska vozila u SAD iznosila je 6,199 dolara po galonu, dok je benzin koštao 4,354 dolara – napravivši ogromnu razliku od 1,85 dolara po galonu.

U septembru je dizel dostigao i nominalni rekord od 6,29 dolara po galonu.

Marže rafinerija su posledica, a ne uzrok

Iako veliki proizvođači ostvaruju visoke profite i marže u ovim uslovima, stručnjaci naglašavaju da su visoke marže posledica nedostatka dizela na tržištu, a ne primarni uzrok poskupljenja. Kada su kapaciteti ograničeni, a zalihe padaju, vrednost preostalog goriva prirodno raste.

Jasna poruka jeste da benzin i dizel, iako potiču iz istog barela sirove nafte, predstavljaju potpuno različita tržišta. Sve dok globalna ograničenja u ponudi srednjih destilata ne popuste, dizel će zadržati znatno višu cenu od benzina.

(Telegraf Biznis)