Srbima u Nemačkoj prete veći računi za grejanje: Stižu nova pravila za gas i lož-ulje

Nemačka savezna vlada planira uvođenje obaveznog udela zelenih gasova i ekološki prihvatljivijih lož-ulja u snabdevanju postojećih sistema grejanja. Iako će se obaveza postepeno pooštravati sve do 2045. godine, a početni udeli će biti niski, još uvek nije poznato koliko će to tačno koštati domaćinstva. Ipak, prvi pokazatelji jasno ukazuju na to da bi prelazak na biološka goriva mogao doneti osetno veće račune.

Nemačko Savezno ministarstvo privrede, na čijem je čelu Katerina Rajhe (CDU), predstavilo je dokument sa ključnim smernicama za uvođenje takozvane kvote zelenog gasa i zelenog lož-ulja. Ovim planom utvrđuje se okvir za postizanje klimatske neutralnosti postojećih sistema grejanja u Nemačkoj do 2045. godine.

Teme za vas

Ko snosi obavezu i troškove?

Za razliku od vlasnika novih gasnih i uljnih sistema grejanja ugrađenih od 29. jula 2026. godine, kada je stupio na snagu Zakon o modernizaciji zgrada, vlasnici starijih sistema neće biti direktno odgovorni za ispunjavanje propisane kvote. Ta obaveza biće na snabdevačima energenata.

Ipak, trošak nabavke zelenih gasova i lož-ulja najverovatnije će se posredno preneti na krajnje potrošače. Ministarstvo zasad ne iznosi procene budućih cena jer će one zavisiti od niza faktora čiji se razvoj teško može predvideti.

Biogas već sada znatno skuplji od prirodnog gasa

Jedan od pokazatelja mogućih troškova jeste današnja cena gasa sa udelom biometana. Prema analizi uporednog portala Verivoks, izrađenoj za t-onlajn, domaćinstva koja se odluče za takve tarife već sada plaćaju znatno više od onih koja koriste isključivo fosilni prirodni gas.

Za godišnju potrošnju od 20.000 kilovat-sati, u poređenju sa konvencionalnim prirodnim gasom čija je cena 13,05 centi po kilovat-satu, razlike izgledaju ovako:

- Udeo biogasa od najmanje 10 odsto: Prosečna cena iznosi 16,09 centi po kWh, što na godišnjem nivou daje trošak od 3.218 evra (razlika od +608 evra u odnosu na prirodni gas).- Udeo biogasa od najmanje 65 odsto: Prosečna cena iznosi 17,38 centi po kWh, odnosno 3.476 evra godišnje (razlika od +866 evra).- Udeo biogasa od 100 odsto: Prosečna cena iznosi 18,34 centa po kWh, pa godišnji trošak dostiže 3.668 evra (razlika od +1.058 evra).

Da li su ovo sigurni pokazatelji budućih cena?

Energetski stručnjak Torsten Štork upozorava da se navedeni iznosi ne mogu automatski smatrati pokazateljem budućih troškova jer je trenutno tržište biogasa još uvek veoma malo.

"Trenutno dostupne tarife za biogas pružaju samo ograničen uvid u buduće cene jer je reč o proizvodu koji je još uvek niša. Ugovore za takve tarife sklapa manje od jedan odsto korisnika koji preko Verivoksa menjaju snabdevača gasom", ističe Štork.

Ako potražnja poraste, mogla bi se proširiti i ponuda, što bi otvorilo mogućnost za pad cena. Ipak, nije poznato hoće li takav razvoj događaja biti moguć u dovoljnoj meri.

Prepreke u proizvodnji i dodatni troškovi

Buduće cene zelenog gasa zavisiće i od toga koliko će proizvođači uspeti da povećaju proizvodnju. Trenutno se veliki deo bioenergije koristi za proizvodnju električne energije, a ne za grejanje, iako se predviđa i njena veća primena u toplotnoj energiji.

Preusmeravanje postojećih postrojenja sa proizvodnje električne energije na proizvodnju toplote ekonomski je opravdano samo u određenim okolnostima. Za proizvodnju biometana, koji bi se potom morao uvoditi u gasnu mrežu, potrebna su dodatna postrojenja, što znači nova ulaganja za proizvođače.

Isplativost takvih ulaganja zavisiće od broja krajnjih korisnika koji će kupovati biogas. Ako potražnja ne bude dovoljna ili proizvodnja ne bude rasla uporedo s njom, troškovi bi mogli da se odraze na cene.

Predstavnici sektora bioenergije upozoravaju i na brojne administrativne prepreke i birokratske postupke koji trenutno usporavaju širenje proizvodnih kapaciteta.

Dodatnu neizvesnost stvara i pitanje koliko će domaćinstava u budućnosti i dalje koristiti grejanje na gas ili lož-ulje. Što više potrošača ostane na tim energentima, to će biti teže zadovoljiti potražnju biološkim gorivima ako proizvodnja ne bude rasla potrebnom brzinom.

Na cenu gasa uticaće i drugi troškovi

Za vlasnike gasnih sistema grejanja cena bioloških goriva neće biti jedina stavka koja određuje visinu računa. Oni će i dalje zavisiti od cene fosilnog prirodnog gasa i ostalih sastavnica njegove cene.

Na tržište će uticati i geopolitički rizici, koji mogu izazvati nagle skokove cena gasa. Istovremeno će postepeno rasti cena emisija ugljen-dioksida za fosilni gas.

Dodatni pritisak očekuje se i zbog mrežnih naknada za gas, kojima se finansira održavanje gasne infrastrukture. Prema prognozama, i ti bi troškovi trebalo da rastu.

Zbog toga se budući izdaci za grejanje ne mogu pouzdano izračunati samo na osnovu današnjih cena biogasa. Na konačan račun uticaće više različitih čimbenika, a njihov se razvoj još ne može precizno predvideti.

Eko lož-ulje takođe skuplje

Slična situacija očekuje se i kod domaćinstava koja se greju na lož-ulje. Od 2028. godine i u tom energentu moraće da se osigura propisani udeo zelenog goriva.

Prema portalu co2online, bio lož-ulje danas je u proseku pet do 15 odsto skuplje od konvencionalnog lož-ulja.

Problem predstavlja i njegova ograničena dostupnost. Zeleni energent trenutno se može nabaviti samo u određenim regionima, pa ga potrošači ne mogu kupiti na svim tržištima. Ako se od 2028. uvede obavezna kvota, distribuciju će trebati proširiti kako bi se zadovoljile potrebe većeg broja korisnika.

Plan uvođenja kvota od jednog do 38 odsto zelenog goriva

Za vlasnike postojećih sistema grejanja u početku se ne očekuju velike promene jer će se obavezni udeo zelenih goriva uvoditi postepeno. Ipak, predviđeno povećanje kvote tokom sledećih godina moglo bi se sve više odražavati na troškove domaćinstava.

Prema planu nemačke vlade, udeo zelenih goriva u početku će iznositi jedan odsto. Do 2030. godine trebalo bi da poraste na pet odsto, a potom će se povećavati znatno bržim tempom.

Do 2035. godine kvota bi trebalo da dostigne 20 odsto, dok je za 2038. predviđen udeo od čak 38 odsto.

Krajnji je cilj da se do 2045. godine snabdevanje u potpunosti prebaci na zelena goriva. Koliko će takav prelazak u konačnom koštati potrošače, zasad nije moguće pouzdano proceniti. Današnje cene biogasa i bio lož-ulja pokazuju da ekološki prihvatljivije alternative trenutno mogu biti osetno skuplje, no budući troškovi zavisiće od razvoja proizvodnje, potražnje i energetskog tržišta.

(Telegraf Biznis/Fenix)