Čak 60 odsto poslova pod udarom AI: MMF poslao dramatično upozorenje celom svetu

Veštačka inteligencija mogla bi da poveća globalni privredni rast za oko 0,5 procentnih poena godišnje tokom naredne decenije, ali prevelika očekivanja, rast zaduživanja tehnoloških kompanija i sajber-rizici mogli bi da ugroze finansijsku stabilnost, upozorila je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva.

U autorskom tekstu, Georgijeva je navela da ulaganja u veštačku inteligenciju već sada podstiču privrednu aktivnost, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama i azijskim zemljama koje proizvode hardver.

Teme za vas

Stvarne koristi za produktivnost zavisiće, međutim, od toga koliko brzo kompanije prilagode svoje proizvode, poslovne procese i organizaciju rada novoj tehnologiji, dodala je ona.

Georgijeva je upozorila da očekivanja mogu da porastu brže od stvarnih rezultata, što bi moglo da dovede do razočaranja investitora i pada cena akcija.

Veliki gubici u slučaju slabijih prihoda ili zarada kompanija koje razvijaju veštačku inteligenciju mogli bi da se prošire kroz sektor koji karakterišu visoka zaduženost i međusobno povezani poslovni odnosi, a potom i na svetska finansijska tržišta.

Prema njenim rečima, udeo velikih tehnoloških kompanija koje predvode ulaganja u veštačku inteligenciju u ukupnom izdavanju korporativnih obveznica investicionog ranga povećan je za više od deset puta u poslednje dve godine, sa manje od jedan odsto na 10 odsto, uz dalji rast.

Dodatni rizik predstavlja koncentracija sektora, u kojem velike tehnološke kompanije ulažu u vodeće laboratorije za razvoj modela veštačke inteligencije, koje zatim kupuju kapacitete za obradu podataka upravo od tih kompanija.

Georgijeva je ukazala i na posledice razvoja AI po tržište rada.

Prema istraživanju MMF-a, oko 40 odsto radnih mesta širom sveta izloženo je uticaju veštačke inteligencije, dok taj udeo u razvijenim ekonomijama dostiže približno 60 odsto.

Deo poslova mogao bi da bude unapređen primenom nove tehnologije, dok bi drugi mogli da nestanu ili budu zamenjeni.

Za sada, kako je navela, nema jasnih pokazatelja da je veštačka inteligencija već izazvala šire posledice po zaposlenost, ali se priroda rada menja, a taj proces bi mogao da se ubrza.

Među ključnim rizicima izdvojila je i sajber-napade, koji bi zbog sve veće digitalne povezanosti finansijskog sistema mogli da izazovu neposredne gubitke i naruše poverenje u banke i tržišta, poručuje Georgijeva.

Napad na platne sisteme, trgovinsku infrastrukturu ili pristup depozitima mogao bi da preraste u širi poremećaj, naročito ako bi pogodio kritičnu infrastrukturu.

Direktorka Fonda navela je tri prioriteta kako bi se svet izborio sa ovim izazovima, a to su očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, podsticanje primene i inovacija u oblasti veštačke inteligencije i podršku radnicima kroz obrazovanje i prekvalifikacije.

Ona je pozvala regulatore da koriste postojeće instrumente za ograničavanje finansijskih rizika, unaprede međunarodnu saradnju i ojačaju zaštitu od sajber pretnji.

Centralne banke, kako je navela, moraju da prate različite uticaje veštačke inteligencije na inflaciju, dok vlade treba da prilagode fiskalne planove mogućim promenama prihoda od rada, nejednakosti i poreske osnovice, napomenula je Georgijeva.

Za širu primenu veštačke inteligencije biće neophodni pouzdana digitalna infrastruktura, stručna radna snaga, pristup privatnom kapitalu i veća ponuda električne energije.

Međunarodna agencija za energetiku očekuje da će centri za obradu podataka do 2030. godine trošiti oko tri odsto svetske električne energije, što bi prema proceni navedenoj u tekstu premašilo današnju potrošnju Japana.

Georgijeva je upozorila i da koristi od nove tehnologije neće biti ravnomerno raspoređene.

Napredne ekonomije mogle bi da ostvare više nego dvostruko veći podsticaj privrednom rastu nego zemlje sa niskim prihodima, zbog razlika u digitalnoj infrastrukturi, spremnosti za primenu i dostupnosti tehnologije.

Zbog toga je, prema njenim rečima, potrebno ulagati u veštine zaposlenih, posebno mladih, i razvijati programe prekvalifikacije, uz očuvanje socijalne zaštite za one koji izgube posao.

Georgijeva je zaključila da će za upravljanje rizicima i ostvarivanje potencijalnih koristi veštačke inteligencije biti neophodna saradnja vlada, tehnoloških kompanija i drugih aktera, navodi MMF na svojoj veb stranici.

(Telegraf Biznis/Tanjug)