Toplotni talasi, nafta i američke carine pritistaku Evropu: MMF poslao hitno upozorenje
Evropska ekonomija nadalje beleži skroman rast uprkos sve većem broju šokova, ali je njen oporavak neizvestan zbog visokih cena energije, geopolitičkih rizika i strukturnih slabosti koje ograničavaju produktivnost i investicije, ocenio je danas Međunarodni monetarni fond (MMF) u regionalnom ekonomskom izveštaju za Evropu.
Letnji toplotni talasi i suša dodatno su pogoršali posledice skupih energenata, dok američke carine i dalje opterećuju evropsku privredu, navodi se u izveštaju koji je objavljen u okviru godišnjeg sastanka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke u Bangkoku.
Teme za vas
Da li je ovo stan ili ormar? Evo kako izgleda život u stanu od 8 kvadrata u Beogradu
Udovica poklanja vilu na jezeru Komo od 1,6 miliona evra: Ovo je jedini uslov
Pored toga, rastu pritisci na javnu potrošnju, posebno za odbranu, a povećanje prinosa na državne obveznice predstavlja dodatni problem za ekonomske izglede.
Energetski šok posebno je pogodio zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope, čiji se rast u velikoj meri oslanja na izvoz, dok su u pojedinim državama dodatno pojačani postojeći inflatorni pritisci, dodaje MMF.
U središtu evropskog problema nalazi se slaba produktivnost, povezana sa nedovoljnim obimom poslovanja kompanija i manjkom inovacija, upozorava se u izveštaju.
Nepotpuno jedinstveno tržište Evropske unije i prepreke na nacionalnom nivou otežavaju kompanijama napore da se prilagode, prošire poslovanje i pristupe većem tržištu.
To ograničava njihovu efikasnost i smanjuje podsticaje za ulaganja, dok su inovacije uglavnom postepene i koncentrisane u tradicionalnim industrijama sa sporijim rastom, poručuje MMF.
Otpornost evropske ekonomije dodatno ugrožavaju fragmentisano energetsko tržište i zavisnost od ranjivih globalnih lanaca snabdevanja fosilnim gorivima i kritičnim mineralima, napominje se u izveštaju.
Prema oceni MMF-a, nastavak energetske tranzicije neophodan je za smanjenje troškova energije i zavisnosti od uvoza fosilnih goriva.
Ove slabosti postaju sve značajnije jer izvoz sve manje podstiče privredni rast, naročito u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi, gde se prerađivačka industrija suočava sa snažnom konkurencijom iz inostranstva.
Za zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope, koje gube deo konkurentnosti zasnovane na nižim troškovima, Fond preporučuje ulaganja u veštine radnika, reforme koje olakšavaju prekvalifikaciju, jačanje konkurencije i podsticanje inovacija.
Kako navodi Fond, takve mere trebalo bi da pomognu kompanijama da razvijaju nove proizvode, ulaze na nova tržišta i poboljšaju izvozne rezultate.
Zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji trebalo bi da sprovedu ambiciozne reforme kako bi iskoristile mogućnosti za transformaciju koje pruža proces pristupanja Uniji, zaključuje MMF na svojoj veb stranici.
(Telegraf Biznis/Tanjug)