Moćni ostavili zemlje u razvoju bez odgovora: Šta se umesto inicijative desilo na sastancima?

Prošlonedeljni sastanci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke nisu ponudili nova rešenja za izazove sa kojima se suočavaju zemlje u razvoju, od ratova na Bliskom istoku i u Ukrajini do rastućih troškova zaduživanja, inflacije i rizika od mogućeg pucanja balona u sektoru veštačke inteligencije, ocenjuje se u analizi Rojtersa.

Na sastancima su, umesto novih inicijativa, ponovljeni uobičajeni saveti međunarodnih finansijskih institucija kao što su smanjenje budžetskih deficita i ubrzanje reformi kako bi se privukle privatne investicije.

Teme za vas

Predstavnici zemalja u razvoju i ekonomisti ocenili su da MMF i Svetska banka nisu ponudili dovoljno konkretne smernice za snalaženje u novim rizicima, posebno u vezi sa veštačkom inteligencijom, prenosi Rojters.

Bivši ministar finansija Kolumbije Maurisio Kardenas smatra da međunarodne institucije prepoznaju značaj AI i uključuju stručnjake u rasprave, ali još nemaju konkretne savete o tome kako da se zemlje pripreme za posledice koje je teško predvideti.

Direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva izjavila je da razvijene ekonomije najviše krše i fiskalnu disciplinu, dok je nivo zaduženosti zemalja u razvoju poslednjih godina zapravo opao, tako da zemlje sa nižim prihodima ponovo trpe posledice događaja u bogatijim državama.

Rast prinosa na obveznice na svetskim tržištima povećava njihove troškove zaduživanja, dok veći izdaci za otplatu duga ostavljaju manje novca za obrazovanje, zdravstvo i druge ključne javne usluge.

Svetska ekonomija je, uprkos velikom energetskom šoku izazvanom ratom SAD i Izraela protiv Irana, izbegla globalnu recesiju, ali su izgledi za rast pogoršani i u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju.

Zamenik glavnog ekonomiste Svetske banke Ajhan Kose rekao je da je rast u zemljama u razvoju usporio sa 4,4 odsto na oko 3,6 odsto.

Kose je naveo da Svetska banka nastavlja da pomaže zemljama u razvoju da se pripreme za nastup AI, između ostalog mobilisanjem privatnog kapitala, čiji je obim sada tri puta veći nego 2022. godine.

Privlačenje stranih investicija, međutim, nadalje je teško dok se zvanična razvojna pomoć naglo smanjuje.

Profesorka Univerziteta u Jorku Kejt Pikеt pozvala je čelnike finansijskih institucija da se više usredsrede na inkluzivan rast, umesto da od zemalja u razvoju zahtevaju oštre strukturne reforme, pošto bi produbljivanje siromaštva i rast nejednakosti moglo da ima ozbiljne dugoročne posledice.

(Telegraf Biznis/Tanjug)