MMF upozorava na novu dužničku krizu: Može li teorija nobelovaca da spasi svetsku ekonomiju?

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorava na rast inflacije, slab ekonomski rast i opasnost od globalne dužničke krize. Na pitanje može li rešenje ponuditi ekonomska teorija nedavno nagrađenih nobelovaca, Dragan Đuričin — redovni član Svetske akademije umetnosti i nauka i član Savetodavnog odbora Uneska - ističe za RTS da je geopolitika potisnula ekonomiju. On dodaje da teorija nobelovaca nije nastala u okolnostima u kojima spoljni i asimetrični šokovi presudno utiču na ponašanje privrednih subjekata.

Robert E. Hol i Majkl Vudford značajni su predstavnici ekonomske teorije koja proučava vezu između odluka pojedinaca i preduzeća i kretanja u celokupnoj privredi. Njihovi radovi doprineli su razvoju makroekonomskih modela koji objašnjavaju kako mikroekonomske odluke utiču na makroekonomsku ravnotežu. Takvi teorijski pristupi pomogli su ekonomistima da bolje razumeju i analiziraju finansijske krize, uključujući i globalnu krizu koja je počela 2008. godine.

Teme za vas

Ekonomija u doba geopolitičkih sukoba

Đuričin objašnjava da je ekonomski sistem nelinearan, što znači da ne postoji uvek srazmera između ulaganja i rezultata, niti garancija da će veća ulaganja doneti očekivani efekat. Prema njegovim rečima, ekonomija nije prava nauka u strogom smislu jer nema jasnu skupinu pravila i metoda primenjivih u svakoj situaciji, već se uglavnom zasniva na holističkom pristupu, pokušajima i greškama, kao i na dobroj intuiciji.

Međunarodne odnose danas obeležavaju sankcije, kontrasankcije, carine, kontracarine, kao i posrednički i direktni ratovi, a geopolitičke mere ostavljaju ozbiljne ekonomske posledice. Nagrađena teorija odnosi se na "normalne" situacije u kojima svaki privredni subjekt ima očekivanja o svojoj dugoročnoj potrošnji. Međutim, teorijski modeli ne mogu predvideti sve promene, poput svakodnevnih oscilacija cena nafte. Svedoci smo iracionalnih situacija koje sistem dovode u stanje neizvesnosti, a posledice mogu biti negativan rast, visoka inflacija, nezaposlenost i socijalne tenzije koje najteže pogađaju najsiromašnije.

Finansijska panika 2008. godine

Govoreći o globalnoj finansijskoj krizi iz 2008. godine, Đuričin podseća da su joj doprinele greške u vođenju ekonomske politike i prekomerno zaduživanje radi kupovine nekretnina. Problem je dodatno produbljen odobravanjem kredita bez odgovarajućeg obezbeđenja i pretvaranjem hipoteka u složene finansijske instrumente, što je stvorilo spekulativni balon. Kada je nastala panika radi pretvaranja imovine u gotovinu, baloni su pukli, a štednja je pala na nulu.

Upozorenje MMF-a i situacija u Srbiji

Kada je reč o upozorenju MMF-a o dužničkoj krizi, Đuričin navodi da je javni dug Srbije nešto viši od nivoa predviđenog fiskalnim pravilom, ali ima tendenciju opadanja, čime se čuva kreditni rejting. Ističe da su od 2015. godine predlozi za fiskalnu konsolidaciju i razvojni program bili zasnovani na intuiciji koja proizlazi upravo iz teorije nagrađene Nobelovom nagradom.

Nekada suočena sa visokom inflacijom, nezaposlenošću od oko 25 odsto i padom vrednosti domaće valute, Srbija je MMF-u predložila mere zasnovane na potrebama privrednih subjekata. Đuričin zaključuje da Srbija danas beleži stopu rasta veću od tri odsto, inflaciju u granicama cilja, znatno nižu nezaposlenost i stabilne devizne rezerve, pa trenutna vlast ne ostavlja teret novoj vlasti, a sistem je relativno miran i izbalansiran.

(Telegraf Biznis/RTS)