Strani radnici više nisu luksuz, već potreba: Šta bi se dogodilo sa turizmom kada bi sutra nestali?

Zamislite da dođete u hotel, a sobu nema ko da očisti? U restoranu nema dovoljno kuvara, a osoblje ne stiže da usluži goste. Upravo takvu sliku budućnosti predstavili su australijski hotelijeri kako bi upozorili na posledice mogućeg ograničavanja zapošljavanja stranih radnika.

Iako je scenario namerno preuveličan, poruka kampanje je ozbiljna: čitavi sektori privrede, od turizma i ugostiteljstva do poljoprivrede, sve više zavise od radnika koji dolaze iz inostranstva.

Teme za vas

Kako prenosi TU Magazin, Australijsko udruženje hotelijera pokrenulo je kampanju kao odgovor na planove vlasti da pooštre pravila za produženje boravka učesnicima programa Working Holiday Maker.

Cena jabuke kao upozorenje

U promotivnim snimcima, napravljenim uz pomoć veštačke inteligencije, prikazana je Australija u kojoj nedostaje radna snaga.

Hotelske sobe ostaju neočišćene, u pabovima nema dovoljno ljudi za pripremu hrane, dok nedostatak radnika u poljoprivredi dovodi do apsurdno visokih cena voća.

Najupadljiviji primer je jabuka čija cena dostiže 47 australijskih dolara. Naravno, nije reč o stvarnoj tržišnoj ceni, već o satiričnom prikazu posledica koje bi, prema upozorenju hotelijera, mogle da nastanu ukoliko se znatno smanji dostupnost stranih radnika.

Kampanja nastoji da pokaže koliko poslova, koji su za turiste i potrošače gotovo nevidljivi, zavisi od ljudi angažovanih iz drugih zemalja.

Šta ako hoteli ostanu bez radnika?

Turizam je posebno osetljiv na nedostatak zaposlenih. Tokom glavne sezone hotelima, restoranima, kafićima i turističkim objektima potreban je veliki broj radnika, često znatno veći nego tokom ostatka godine.

U takvim okolnostima strani radnici popunjavaju deo radnih mesta za koja poslodavci ne uspevaju da pronađu dovoljno domaćih kandidata.

Ukoliko bi njihov dolazak bio ograničen, hoteli bi mogli da smanje broj raspoloživih soba, restorani da skrate radno vreme, a pojedini ugostiteljski objekti da ograniče ponudu.

Istovremeno, manji broj zaposlenih mogao bi da poveća troškove poslovanja, posebno ako bi kompanije morale dodatno da ulažu u privlačenje i zadržavanje radne snage.

Za turiste bi to potencijalno značilo skuplje usluge, manji izbor i duže čekanje.

Problem koji dobro poznaje i naš region

Iako je ova kampanja nastala u Australiji, pitanje nedostatka radnika odavno nije ograničeno na taj kontinent.mSlične izazove imaju evropske turističke destinacije, naročito zemlje u kojima se tokom letnje sezone broj gostiju višestruko povećava.

Hrvatska je jedan od primera tržišta na kojem strani radnici imaju važnu ulogu u turizmu i ugostiteljstvu. Tokom sezone, hoteli, restorani i drugi objekti angažuju zaposlene iz različitih država kako bi odgovorili na povećanu potražnju.

Ipak, pitanje nije samo koliko radnika može da dođe iz inostranstva. Jednako je važno da li su zarade, uslovi rada i mogućnosti napredovanja dovoljno privlačni domaćim zaposlenima, kao i koliko su poslodavci spremni da ulažu u obuku i zadržavanje radnika.

Zbog toga se rasprava o zapošljavanju stranaca sve češće pretvara u širu ekonomsku temu koja obuhvata plate, troškove poslovanja, produktivnost i kvalitet turističkih usluga.

Veštačka inteligencija pokazala problem sa ljudskim radom

Posebno zanimljiv detalj australijske kampanje jeste način na koji je napravljena. Hotelijeri su za promotivne snimke koristili veštačku inteligenciju, iako istovremeno upozoravaju na nezamenljiv značaj ljudske radne snage.

To otvara dodatno pitanje: u kojim poslovima tehnologija zaista može da zameni zaposlene, a gde su ljudi i dalje neophodni?

Digitalni alati mogu da pomognu hotelima pri rezervacijama, administraciji i organizaciji poslovanja, ali ne mogu u potpunosti da zamene sve poslove održavanja, pripreme hrane i neposrednog pružanja usluga gostima.

Australijska kampanja zato, iza humorističnih scena i namerno neverovatnih cena, otvara pitanje koje postaje sve važnije za svetsku privredu.

Šta se događa kada radnici na kojima počiva čitav jedan sektor više nisu dostupni? Odgovor bi, upozoravaju hotelijeri, mogli da osete ne samo poslodavci već i milioni turista i potrošača.

(Telegraf Biznis/TU Magazin)