Hrvatski mediji se pitaju: Šta nakon promene? Dve zemlje obrću milijarde, a velike kompanije čekaju rasplet

Politički preokret u Srbiji mogao bi da otvori novo poglavlje u odnosima dve susedne države. Dok se u Beogradu menja politička scena, hrvatske kompanije prate da li bi promene mogle da donesu stabilnije poslovanje, nove investicije ili period neizvesnosti. Iza političkih događaja krije se i veoma konkretna ekonomska priča: milijarde evra robne razmene, energenti, industrijski proizvodi, prehrambena industrija i kompanije čije poslovanje ne poznaje političke granice.

Na prvi pogled, politika i trgovina deluju kao dva odvojena sveta. Međutim, odluke koje se donose u Beogradu mogu veoma brzo da se odraze na poslovanje preduzeća u Zagrebu, Osijeku, Rijeci ili Vukovaru. Promene ekonomske politike, pravila javnih nabavki, energetskih aranžmana i odnosa Srbije sa Evropskom unijom mogu da utiču na cene, investicije i planove kompanija koje posluju na oba tržišta, piše Slobodna Dalmacija.

Teme za vas

Upravo zato pitanje šta dolazi posle Aleksandra Vučića za deo hrvatske poslovne javnosti nije samo politička tema. Ono otvara i dilemu kakav bi pravac Srbija mogla da zauzme u narednim godinama, da li bi se promenili uslovi poslovanja i koje bi kompanije mogle da iskoriste eventualno otvaranje novih tržišnih mogućnosti.

Za privredu, međutim, politička promena sama po sebi ne znači automatski ni bolji poslovni ambijent ni veći profit. Mnogo toga zavisiće od konkretnih odluka buduće vlasti, odnosa sa Evropskom unijom, stabilnosti propisa, poreske politike i spremnosti da se nastavi regionalna ekonomska saradnja.

Milijarde u trgovini ne poznaju političke granice

Hrvatska i Srbija povezane su trgovinom, industrijom, energetikom, transportom i prehrambenim sektorom. Kompanije iz obe zemlje posluju na susednom tržištu, dok regionalni lanci snabdevanja omogućavaju da roba, sirovine i usluge prelaze granice bez obzira na povremene političke tenzije.

Za hrvatske izvoznike Srbija predstavlja važno tržište zbog geografske blizine, veličine potrošačke baze i mogućnosti da se proizvodi plasiraju bez troškova koji bi pratili udaljenija tržišta. Za srpske kompanije Hrvatska je, između ostalog, deo šireg evropskog tržišta i poslovnog prostora Evropske unije.

Zato bi svaka veća promena ekonomskih prioriteta Srbije mogla da utiče na kompanije koje posluju u obe države. Ako bi došlo do predvidljivijih pravila, veće pravne sigurnosti i novih investicija, deo hrvatskih preduzeća mogao bi da dobije dodatni podsticaj za širenje poslovanja. Sa druge strane, ako bi političke promene dovele do produžene neizvesnosti, investitori bi mogli da odlože pojedine projekte dok ne procene kakvi će biti budući uslovi.

Energetika kao jedno od ključnih pitanja

Posebno važna oblast je energetika, u kojoj se ekonomski interesi Srbije, Hrvatske i ostatka regiona često prepliću. Snabdevanje naftom i gasom, rad rafinerija, transportni pravci i ulaganja u obnovljive izvore energije predstavljaju pitanja koja prevazilaze granice pojedinačnih država.

Za hrvatske kompanije koje posluju u energetskom sektoru, promene u Srbiji mogle bi da otvore nove poslovne mogućnosti, ali bi istovremeno mogle da donesu i dodatne rizike. Mnogo toga zavisiće od toga kako bi se buduća vlast odnosila prema postojećim energetskim sporazumima, stranim investicijama i obavezama Srbije prema evropskim pravilima.

U tom kontekstu, pitanje odnosa Beograda sa Briselom, ali i sa Moskvom, ima i praktičnu ekonomsku dimenziju. Energetska politika utiče na cenu proizvodnje, konkurentnost industrije i troškove domaćinstava, a samim tim i na ukupne poslovne uslove u zemlji.

Ko bi mogao da profitira od političkih promena?

Najveću korist od eventualnih promena ne bi nužno imale samo najveće kompanije. Mogućnosti bi mogle da se pojave i za mala i srednja preduzeća, dobavljače, logističke firme, proizvođače hrane i kompanije koje nude industrijske ili digitalne usluge.

Ipak, važno je razlikovati potencijalne prilike od konkretnih poslovnih planova. Bez jasnih najava investicija, potpisanih ugovora i promena propisa ne može se pouzdano tvrditi da će određena kompanija imati korist od političkog raspleta u Srbiji.

Za investitore će zato najvažniji pokazatelji biti stabilnost institucija, predvidljivost poreske i regulatorne politike, dostupnost radne snage, troškovi energije i mogućnost dugoročnog planiranja.

Politički rasplet važan je i za privredu

Pitanje šta nakon Vučića sve više se posmatra i kroz ekonomsku prizmu. Promena vlasti mogla bi da donese drugačije prioritete u odnosima sa Evropskom unijom, novi pristup stranim investicijama i drugačiju politiku prema regionalnoj saradnji. Međutim, pravac tih promena zavisiće od programa buduće vlasti i odluka koje bi zaista bile sprovedene, prenosi hrvatski medij.

Za hrvatske kompanije, kao i za njihove srpske partnere, najvažnije će biti da li će se politička neizvesnost pretvoriti u stabilnije poslovno okruženje ili će produžiti period čekanja i opreznog donošenja odluka.

Milijarde evra koje dve zemlje razmenjuju kroz trgovinu, investicije i poslovne veze pokazuju da ekonomski odnosi imaju sopstvenu logiku, koja ne mora uvek da prati političke tenzije. Upravo zato će budući razvoj događaja u Srbiji pažljivo pratiti i kompanije koje u političkim promenama vide mogući rizik, ali i priliku za novo širenje poslovanja.

(Telegraf Biznis)