U hrvatskim trgovinama povoljna svinjetina, stiglo ozbiljno upozorenje: "Zar je meso jeftinije od salate?"

Svinjske polutke u hrvatskim trgovinskim lancima se prodaju po izrazito niskim cenama. Na akciji se mogu kupiti za samo 2,19 evra. Reč je o svinjskoj polutki sa klasičnom obradom i uključenom kičmom.

"Akcija! Ko ovo kupi, javite dogodine koliko ste kulena i kulenovih seka bacili", stoji u objavi koja je izazvala pometnju na društvenim mrežama. "Sigurno ćete sve morati da bacite jer je ovo meso iz brzog tova i nije za sušenje suhomesnatih proizvoda. Zato oprezno kada kupujete svinjske polutke u tržnim centrima jer to meso nije sazrelo za sušenje tradicionalnih suhomesnatih proizvoda", navodi autor objave, a prenosi Dnevno.

Teme za vas

Niske cene svinjetine već odavno su trn u oku hrvatskih proizvođača svinja, a uvoz polako uništava domaću proizvodnju. Podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS) pokazuju da je tokom 2025. godine prirast svinja smanjen za 10,6 odsto, a ukupan broj zaklanih svinja za 16,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno je broj oprasenih prasića pao za čak 193.000, odnosno 13,1 odsto. Hrvatska pritom ne proizvodi dovoljno svinjskog mesa za sopstvene potrebe, te gotovo polovina onoga što se potroši dolazi iz uvoza.

"Domaća proizvodnja se uništava"

O izuzetno niskim cenama svinjetine i problemima sa kojima se suočavaju domaći proizvođači govori Damir Jagić, predsednik Udruženja uzgajivača svinja. On upozorava da meso namenjeno svakodnevnoj ishrani nije nužno podjednako pogodno za proizvodnju tradicionalnih suhomesnatih proizvoda.

"Za trajne kobasice sigurno nije dobro ako meso nije zrelo. Za to treba zrelo meso, a svinja se mora malo duže hraniti. Da biste dobili zrelo meso svinja mora biti stara barem godinu dana, a ove koje se prodaju u trgovinskim lancima najčešće su stare oko 120 dana. Za konzumaciju je to u redu, ali za proizvodnju trajnih suhomesnatih proizvoda ne", kaže, dodajući da nije normalno da se svinjetina prodaje po tako niskoj ceni.

"Zar bi kilogram svinjetine trebalo da bude jeftiniji od kilograma kestena? Ili kilograma salate? Ili jedne kafe u Dubrovniku? Mi sada svedočimo potpunom uništavanju domaće proizvodnje", ogorčen je Jagić.

"To je tiha okupacija ekonomijom"

Jagić odgovornost za takvo stanje vidi i u načinu na koji posluju veliki trgovinski lanci. Smatra da domaći proizvođači nisu dovoljno zastupljeni na policama prodavnica, dok uvozni proizvodi imaju značajnu prednost.

"Ako trgovinski lanac dođe u neku zemlju da posluje, konkretno sada govorimo o Hrvatskoj, a on vuče proizvode odande odakle dolazi njegov gazda, onda imamo problem. I sve to lagano ide pod mantrom slobodne trgovine. To su priče za malu decu o nekakvoj slobodnoj trgovini. Nigde na svetu ne postoji slobodna trgovina. A mi gutamo te priče i zato smo propali. I još uvek propadamo", govori Jagić.

"U normalnoj državi trgovinski lanac mora da ima određeni procenat robe iz zemlje u kojoj posluje. Kod nas toga nema. I oni to maksimalno koriste. Šta im je dopušteno, to rade. I šta nama onda ostaje od tog trgovinskog lanca? One kasirke koje rade za minimalnu platu", kaže.

"To je tiha okupacija. Neko to mora da kaže. Imamo tihu okupaciju na savremen način. Ne puškom, nego ekonomski. I onda ste, nažalost, prisiljeni da odete da radite u Nemačku, čistite ulice ili radite nešto drugo. Jer ovde za naše proizvode nema dovoljno mesta", upozorava.

Plasman hrvatske hrane

Smatra da takva politika posebno šteti domaćoj poljoprivredi, ali i turizmu.

"Mi bismo gurali turizam. A šta od turizma imamo ako se naših proizvoda u hotelima i trgovinskim lancima koristi jako malo? Šta onda imamo od toga? Nažalost, jako malo. I tu je kraj priče", kaže, dodajući da je i ljudima koji žele da kupe domaću svinjetinu gotovo nemoguće da dođu do nje u trgovinskim lancima.

"Jedino što možete jeste da odete kod nekog lokalnog mesara za kojeg znate da kupuje domaće. Opet, ne krivim ja ljude što kupuju strano meso na akciji. Moramo da gledamo i drugu stranu. Ljudi su siromašni, naročito penzioneri, i onda normalno biraju ono što je jeftinije", govori.

Na pitanje hoće li uzgajivačima pomoći isticanje zemlje porekla većim slovima, kaže da takva mera neće imati željeni efekat ako se ne promene uslovi na tržištu.

"Pa gledajte, ništa mi to više ne znači u životu. Nijednom uzgajivaču. Može pisati kakva god nalepnica, ne znam kakva, ako sve ostale stvari nisu posložene. Idite u trgovinski lanac i pogledajte. Od sto artikala na njih pet piše Hrvatska. Da li je to normalno? Nije. I to meni onda ništa ne znači. Ako kupcu neće proraditi svest, a sa druge strane nema ni dovoljno novca da kupi domaće, šta smo uradili? Ništa", govori.

Uzroci niskih cena

Jagić smatra da uzroke niskih cena treba tražiti i na evropskom i svetskom tržištu.

"Evropa je sama sebi pucala u nogu kada smo ucenili Kinu, te su oni prestali da kupuju evropsku svinjetinu, pa sada odjednom imamo velike viškove i ono što je na tržištu mora da se prodaje jeftino", tvrdi.

Jagić smatra da bi Hrvatska dugoročnu zavisnost od uvoza hrane mogla skupo da plati ako se dogode ozbiljniji poremećaji u međunarodnoj trgovini.

"Gledajte, da se vozite ne morate. Da telefonirate ne morate. Možda ni da se grejete ne morate, možete da se umotate u ćebe. Ali da jedete morate. To će biti naš problem. Šta će biti sa nama kada ostanemo potpuno bez sopstvene proizvodnje.

Po istom šablonu, odnosno istom modelu, uništili smo sve žive industrije u kojima smo nešto značili. Počevši od brodogradnje, pa preko drugih industrija, tekstilne i obućarske. I sada je poljoprivreda na kraju", zaključuje.

(Telegraf Biznis/Dnevno)