Novu Vladu čeka veoma bitan zadatak do 20. decembra: Ovde je sve objašnjeno
Budžet Srbije za 2027. godinu trebalo bi da bude usvojen do 20. decembra, a pred novim sazivom Narodne skupštine i Vlade, koja tek treba da bude formirana, nalazi se važan zadatak - da li će uspeti da ispoštuju zakonski rok za njegovo donošenje i šta će se dogoditi ukoliko to ne bude slučaj?
Naime, vanredni parlamentarni izbori, održani 25. oktobra, doneli su promenu u odnosu političkih snaga u parlamentu, pa se otvara pitanje da li će nova skupštinska većina uspeti da u predviđenom roku usvoji budžet i kakve bi posledice eventualno kašnjenje moglo da ima.
Ukoliko budžet ne bude usvojen do zakonskog roka, država neće ostati bez novca niti će institucije prestati da funkcionišu. U tom slučaju aktivira se zakonski mehanizam privremenog finansiranja.
Srbija se u poslednjih 20 godina samo jednom našla u takvoj situaciji, i to 2007. godine. U nastavku teksta objašnjavamo šta zapravo znači privremeno finansiranje, koliko dugo može da traje i kako bi se eventualno uvođenje ovog mehanizma odrazilo na svakodnevni život građana.
Prva sednica Narodne skupštine mora da bude održana najkasnije 30 dana od proglašenja konačnih rezultata izbora, dok rok za izbor nove Vlade iznosi 90 dana od konstituisanja parlamenta.
Konačni rezultati parlamentarnih izbora objavljeni su 2. novembra, što znači da prva sednica novog saziva Skupštine mora da bude održana najkasnije početkom decembra. Nakon konstituisanja parlamenta počinje da teče rok od 90 dana za izbor nove Vlade.
Međutim, rok za usvajanje budžeta je 20. decembar, što znači da će pred novom skupštinskom većinom biti veoma kratak period za donošenje budžeta.
Šta je zapravo privremeno finansiranje?
Rok za usvajanje državnog budžeta za narednu kalendarsku godinu je 20. decembar, a ukoliko parlament dotad ne usvoji ovaj dokument, država će od 1. januara preći na privremeno finansiranje, koje omogućava redovno izmirivanje obaveza i funkcionisanje državnih institucija.
Prema članu 46 Zakona o budžetskom sistemu, u slučaju da Narodna skupština, odnosno skupština lokalne vlasti, ne donese budžet u roku utvrđenom budžetskim kalendarom, vrši se privremeno finansiranje u vremenu od najduže prva tri meseca fiskalne godine.
Izuzetno, period privremenog finansiranja se može produžiti za još tri meseca, tako da ukupno traje šest meseci, ako se budžet ne donese ni do 15. marta tekuće budžetske godine.
Zakon precizno određuje i na koji način država u tom periodu može da raspolaže novcem.
Tokom privremenog finansiranja rashodi i izdaci planiraju se najviše do jedne četvrtine iznosa ovih rashoda i izdataka planiranih u budžetu prethodne fiskalne godine. Raspoređeni rashodi i izdaci u prethodnoj godini po vrstama i namenama ne predstavljaju ograničenje.
Izdaci za nabavku finansijske imovine takođe se planiraju najviše do jedne četvrtine iznosa predviđenog budžetom prethodne godine.
Kada je reč o otplati kredita, izdaci se planiraju u visini obaveza koje dospevaju na plaćanje tokom perioda privremenog finansiranja.
Zakon propisuje i da Republika Srbija tokom privremenog finansiranja neće izdavati garancije niti se zaduživati za nove projektne zajmove.
U toku privremenog finansiranja primanja od zaduživanja planiraju se u visini potrebnoj za finansiranje deficita i izdataka za otplatu glavnice i nabavku finansijske imovine.
Odluku o privremenom finansiranju donosi Vlada, dok daje saglasnost i na odluku o privremenom finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje.
Odluku o privremenom finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje donosi nadležni organ organizacije, u skladu sa zakonom i drugim propisom.
Po isteku privremenog finansiranja plaćene i preuzete obaveze u tom periodu, u skladu sa aktom o privremenom finansiranju, uključuju se u budžet, odnosno finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje za tekuću godinu.
Posebna odredba odnosi se na Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO). Njegovi rashodi i izdaci tokom privremenog finansiranja planiraju se najviše do jedne četvrtine iznosa predviđenog finansijskim planom prethodne godine, uvećanog za efekat redovnog usklađivanja penzija na osnovu zakona za period za koji se donosi odluka o privremenom finansiranju.
Srbija samo jednom bila u ovoj situaciji
Srbija je privremeno finansiranje uvodila početkom 2007. godine. Upravo zbog parlamentarnih izbora i nemogućnosti da se usvoji budžet za tu godinu, 21. decembra 2006. doneta je Uredba o privremenom finansiranju za prva tri meseca 2007. Ta Uredba je, međutim, zbog neusvajanja zakona, 29. marta produžena na još tri meseca prenosi Forbes.
Zakon o budžetu za 2007. usvojen je tek 22. juna te godine.
(Telegraf Biznis)