Pitanje je koje će veštine i znanja biti potrebne za posao: Naučiti kako se uči

Pod uticajem novih tehnologija transformišu se načini proizvodnje, potrošnje, komunikacija.

Obim, dubina i brzina  promena na globalnom nivou su takvi da se ovo vreme naziva vremenom IV industrijske revolucije. Kao svaka revolucija i ova prouzrokuje lomove postojećih sistema i zahteva prilagođavanje. Tržište rada se među prvima našlo na udaru.

Prema istraživanjima McKinesy Instituta do 2030. godine, oko 400 miliona postojećih radnih mesta u svetu će nestati,  istovremeno formiraće se od 165 do 890 miliona novih, od 75 do 375 miliona radnika će morati da nadogradi svoje veštine i promeni profesiju, 266 miliona ljudi će se baviti poslovima koji danas ne postoje. Stručnjaci Svetskog ekonomskog foruma procenjuju da će do 2022. godine 48% osnovnih veština potrebnih za obavljanje poslova morati da se dodatno razvije. Imajući u vidu dinamiku promena, postoji visok stepen neizvesnosti koje će sve veštine i znanja biti potrebna u budućnosti.

Izazovu u razvoju veština doprinose i demografski trendovi. Očekivana dužina života u većini zemalja raste. Uporedo sa tim pomeraju se i starosne granice za odlazak u penziju. U Davosu je ove godine izneta prognoza  da će polovina ljudi rođena posle 1997. godine u razvijenim zemljama moći da doživi 100 godina, znači oni će verovatno potrošiti mnogo više godina radeći.

Sve ovo ukazuje da je neophodno razviti nov pristup obrazovanju. Formalno učenje koje obrazovne institucije sada nude, uključujući i dodatne obuke u kompanijama, teško da će moći adekvatno da pripreme ljude za turbulentne promene. Obrazovanju se ne može pristupati kao procesu koji se odvija u sekvencama, to ne ispunjava zahteve ovog vremena.

"Celoživotno učenje" takođe ne daje univerzalni odgovor. Ono je potrebno i korisno kao životni stav, ali pokazuje se da ga primenjuju prvenstveno visoko obrazovani. U cilju pružanja pomoći ljudima da se kontinuirano i uspešno prilagođavaju promenama u ritmu razvoja ekonomije potrebno je prihvatiti novi imperativ, "celoživotu zapošljivost".

Smisao ovog pristupa je da se pojedinac osposobi da može da nađe posao, onoliko dugo koliko on želi da ostane na tržištu rada. To zahteva kontinuirani rad na razvoju veština populacije i to u tesnoj saradnji obrazovnog, poslovnog i javnog sektora.

Da bi se ovaj pristup uspešno razvio preporučuje se da se pre svega "uči kako se uči", pri čemu se misli na primenu novih znanja i savremenih metoda u samom procesu učenja, zatim da se "razmišlja o kompetencijama a ne o diplomama". Često iza neke diplome ne stoje očekivane kompetencije, i obrnuto, postoje mnogi neformalni oblici obrazovanja koji uspešno razvijaju određene veštine i znanja.

Istraživanja ukuzaju da će sa usvajanjem razvijenih tehnologija doći do porasta potrebe za radnicima sa visoko razvijenim socijalnim i emocionalnim veštinama, veštinama kojima u skorijoj budućnosti mašine ne mogu ovladati.

Razvoj kreativnosti, inovativnosti, analitičkog i kritičkog mišljenja, rešavanja problema, empatije, dobijaju na značaju.

(Autor: Svetlana Kisić, predsednica Upravnog odbora "Dostignuća mladih u Srbiji")