Kako biti produktivan? Gde je granica između zdrave ambicije i izgaranja?

"Ono što jednu osobu čini produktivnom, kod druge ne doprinosi rezultatu"

Na Google-u ćete sigurno pronaći gomilu tekstova na ovu temu. Na kursevima ličnog razvoja još više, a korisne savete čućete i od mnogih uspešnih ljudi… I svi su važni i značajni. Svaki svet koji dobijete, a da dolazi iz bogato preživljenog iskustva ili od ličnosti širokog uma treba bar uzeti u razmatranje, ako ne i primeniti, pa i usvojiti.

Ipak, ono što jednu osobu čini produktivnom, kod druge ne doprinosi rezultatu. Zvuči kao kliše, možda i jeste, ali je prosto tako. Tačan odgovor se nađe u tački koja poput klackalice izbalansira naša iskustva, ili ti broj pokušaja i pogrešaka, sa jedne strane i naše poznavanje sopstvenog bića sa druge. Ako nešto od toga prevagne, nećemo doći do tačnog odgovora, odlazimo u krajnost, a evo i zašto.

Kada se samo vodimo našim iskustvima nemamo objektivnu sliku, jer iznova i iznova ponavljamo proživljene metode i verujemo ako smo jednom ili dva puta ostvari uspeh na jedan način, da će taj isti način uvek dovoditi do uspeha i u novim situacijama. I šta se tu desi, vezali smo se za određeni metod, usvojili uverenje da nas je ono dovelo do cilja i uvereni smo da je to za nas istina.

To možda i jeste istina, ali ne znači da je konačna niti jedina moguća. Pred nama je uvek izobilje mogućnosti i beskonačan niz načina na koji možemo nešto da uradimo a da budemo uspešni u tome. Iskustva su važna jer nam donose i razvijaju samopouzdanje, ali ponekad znaju da budu i ograničavajuća, ako poverujemo da su jedino ona relevantna. Tako da je prava strana koja balansira našu produtivnost je ona koja uvažava iskustva ali shvata da ona nisu konačna niti zakucana.

Na drugoj strani imamo lični razvoj. Kada neko sebi postavi pitanje: "Kako da budem produktivniji"?, već znamo da je reč osobi koja je sebi važna. O osobi koja želi da bude bolja verzija sebe i koja ne želi sama sebi da bude kamen spoticanja na putu napretka. Tada nam je fokus da razumemo sebe, da sagledamo sebe sa strane i vidimo odakle dolaze naše reči, dela i iskustva. Da znamo zašto reagujemo na određene načine, šta nas inspiriše, šta nas pokreće i šta nas na to da ustanemo ranije, da ostanemo sat duže na poslu, da odemo na trening, da se hranimo zdravije, da pomognemo drugome, da razumemo gde grešimo i zašto te greške iako ih osvestimo i dalje ponavljamo.

I kada sve to uvažimo možemo bolje da upravljamo sopstvenom energijom, vremenom i resursima, što sigurno doprinosi i našoj produktivnosti. Ipak, i ova strana takođe može da ode u krajnost. Ako se samo i isključivo posvetimo ličnom razvoju bez ulaska u iskustva i odnose sa drugima, počinjemo da živimo život koji nije toliko obojen realnošću.

Takav život nas čini i po malo usamljenima jer se sužava krug onih koji mogu da nas prate i razumeju. Tako da, lični razvoj je vrlo poželjna stavka na putu ka ostvarivanju veće produktivnosti, ali treba imati u vidu da je i on jedan segment našeg života koji nije konačan i kome su potrebna iskustva.

Zdrava produktivnost je upravo ona koja balansira naša proživljena isksustva i naš rad na sebi. Ona je oslobođena ambicije i dolazi iz srži naše ličnosti. Ona nas ne može umoriti, od nje se ne možemo osećati loše, ona nas može samo voditi u smeru napretka.

(Autor: Nevena Martinović/@uveksvoja)