Balkanac koji je pronašao svoju sreću u Seulu: Otkriva nam muke korejskog zeta ali i kako započeti tamo biznis

Jedna od novih ideja koju bih želeo da ostvarim ovde je da osnujemo dobrotvornu fondaciju za decu s obzirom da je ovo mnogo bogatija država od naših na Balkanu, a ljudi su ovde vrlo topli i skloni da pomognu drugima kojima je pomoć potrebnija, kaže Nikica za naš portal

Zemlja čuda postoji, i nije daleko, ako vam više od 10 sati leta ne predstavlja problem (kao i cena istog). Da je reč o neobičnom mestu uverila se i naša ekipa tokom boravka u Seulu, prilikom lansiranja novih Samsung proizvoda.

Da smo u zemlji Samsunga jasno je bilo već na prvim obrisima grada - vrišti sve od naziva koji u prefiksu imaju "sams". Poštuju Korejci ovu njihovu, a multinacionalnu kompaniju. Cene ljude koji u njemu rade, žele da budu deo tog tima...

Teme za vas

Na tom putovanju upoznali smo i jednog Balkanca koji već dve decenije živi u Južnoj Koreji. Iako nije sanjao, to je već njegov dom. Tamo je osnovao porodicu i vodi sopstveni biznis.

Nikica Dorešić u razgovoru za Telegraf Biznis otkriva kakav je život u tom multimilionskom gradu, ali i šta je potrebno ukoliko bi se neko odlučio sada za preseljenje iz Srbije. 

Govori nam o daljim planovima, a najviše se tiču dobrotvorne organizacije koja bi mogla da uvezuje naše prostore i Korejce. Ispričao nam je svoju neobičnu priču - muke korejskog zeta ali i kako to gledaju Novaka u Aziji. 

• Kako si i kada otišao za Južnu Koreju? iZašto baš Seul?

- Život me odveo u Južnu Koreju tačno pre dve decenije, a godinu posle Svetskog fudbalskog prvenstva 2002. koje je baš bilo tamo. Ali povod je bio što sam nekoliko godina ranije već u Hrvatskoj imao prilike da upoznam prve korejske prijatelje.

Iz prijateljstva se rodila dalja znatiželja o azijskim kulturama, korejskom jeziku, pa sve do nekih zaljubljenosti, što me nagnalo da potražim način kako da dođem do određene stipendije za učenje korejskog jezika u Koreji.

Nakon što sam uspeo u tome, u Koreji je započeo moj novi život gde sam od studenta jezika, do diplomanta međunarodnih odnosa postao i vlasnik firme u Seulu, a pre četiri godine se i oženio mojom životnom suputnicom – Korejkom, te sada imamo našu prvu malu kćer Hanu.

Da mi je neko u Hrvatskoj prorokovao takvu budućnost recimo nakon srednje škole, ne bih sigurno u to lako poverovao, kao što nije bilo lako niti mojim patriotski nastrojenim roditeljima koji su očekivali da će to biti kraća avantura ili samo prolazni hir mladića.

• Šta sada radite, u čemu se najviše ogleda vaš posao?

- Moja firma spaja Koreju i naše krajeve na područjima turizma, medija, trgovine, sporta i kulture. Počeli smo sa najlogičnijim core-biznisom za Hrvatsku, tj. dovođenjem korejskih turista u Hrvatsku, a s obzirom da smo praktično jedina ovakva kompanija u Koreji onda nam se posao često na zahtev drugih širio i na druge oblasti. Tako smo od predstavnika prodaje slovenačke turističke agencije Kompas počeli koordinirati i medijska snimanja u zemljama bivše nam države, od reklama do putopisa ili reality show-ova, vodili marketinške kampanje izvoznika ili kao što trenutno pomažem kancelariji Hrvatske turističke zajednice u Seulu.

• Imate zanimljivu životnu priču- oženjeni ste devojkom iz Koreje, da li možete da nam ukratko opišete da li je proces braka sa strancem teži, ali i nešto više o svojoj supruzi?

- Iako sam kao mali verovao da će mi supruga biti iz Hrvatske zbog patriotskog odgoja roditelja, vremenom, kako sam širio lične vidike o svetu i počeo da putujem kao i da provodim više vremena sa ljudima drugih narodnosti, sve više mi je postajalo normalnije da se možda jednog dana vežem za nekog sa drugog kraja planete.

I tako u vreme dok sam već nekoliko godina živeo u Koreji, jedno leto sam na mesec dana došao da se odmorim u rodni Zagreb. Tako sam na ulici primetio jednu nepoznatu Korejku, baš Korejku, ne Kineskinju ili Japanku, jer sam ih do tada počeo razlikovati.

I odjednom mi je srce zaigralo te sam od tog trenutka znao da će mi žena verovatno biti jedino Korejka.

Moja supruga je sa juga Koreje, grada Busana, a upoznali smo se na severu u Seulu gde je ona došla zbog posla. Pri našem upoznavanju mi je sigurno pomoglo to što sam već tada govorio korejski jer su korejci jako slabi na engleskom iako ga uče ceo život, a i znaju biti srameljivi sa strancima baš zbog tog neznanja.

Na sreću, moja buduća žena je već ranije živela u Njujorku, te joj čak i nije bilo važno moje znanje korejskog, ali nam je to njeno međunarodno iskustvo puno pomoglo u prevladavanju kulturnih razlika i daljnjeg zbližavanja. Zapravo, da nije bilo jednog srpskog fudbalera koji je došao na probu u Koreju mi se verovatno nikad ne bismo ni sreli. Jer kad smo se upoznali, prijateljica moje žene i moj prijatelj fudbaler su želeli da se upoznaju, ali nisu mogli da se sporazumeju, tako da smo im nas dvoje pomagali u komunikaciji.

Na kraju ono dvoje nisu ostali zajedno, dok smo mi od toga dana zajedno.

A što se tiče supruginih roditelja, oni su bili dugo odbojni prema ideji da njihova kćer bude s strancem jer nikad nisu pre imali takvih kontakata sa strancima, pa su bili puni predrasuda i strahova. Iako je u Koreji, koja je već super modernizovana država, ultra-konzervativnih roditelja sve manje i manje, moji su baš bili takvi da sam morao da čekam oko devet godina kako bih dobili njihov blagoslov za ženidbu. Ali kako se kaže, u svakoj nesreći i poneka sreća, taj period je nama dao dovoljno vremena da se još bolje upoznamo kao osobe, sa mnogim našim prednostima i manama, te nam pomoglo da lično radimo na sebi i sagradimo još jaču vezu.

Sada je to priča sa hepi endingom jer je naš odnos sa njenim roditeljima toliko dobar kao da se ništa pre nije desilo.

• Osim svog redovnog posla, bavite se i drugim stvarima, poput uvezivanja ljudi s Balkana na tim prostorima, da li imate nove ideje u tom smislu?

- Zajednica ljudi s naših krajeva ovde je jako mala, možda ukupno stotinu broji, tako da nije teško upoznati se u tako uskom krugu ljudi ako se želi. A pogotovo mi koji smo malo duže ovde, uvek nam je drago da možemo da pomognemo novopridošlima. U Seulu nije teško upoznati niti hrvatskog niti srpskog ambasadora ili nekog našeg novog fudbalera ili odbojkaša.

Javljaju se i studenti koji žele da pronađu stipendije na korejskim univerzitetima ili da nauče korejski jezik zbog K Pop zvezda u koje su zaljubljeni.

Šteta što više nema jedine ćevapdžinice koju smo imali u Seulu, pa sad moram češće u turski restoran.

Jedna od novih ideja koju bih želeo da ostvarim ovde je da osnujemo dobrotvornu fondaciju za decu s obzirom da je ovo mnogo bogatija država od naših na Balkanu, a ljudi su ovde vrlo topli i skloni da pomognu drugima kojima je pomoć potrebnija.

Tada bismo mogli da napravimo mrežu (network) dobrotvorne pomoći i edukaciju za decu ne samo Koreje, već i naših krajeva, kako bi se sklopila nova prijateljstva i veze.

• Primetili smo da je Novak Đoković izuzetno cenjen u Aziji, a konkretno u Koreji smo pronašli i članke o njemu - kako to izgleda iz prve ruke?

- Prezime Đoković je već doseglo svetski nivo i retko ćete naći državu gde ljudi nisu čuli za takvu legendu ne samo sporta, već i puno šire od toga.

U Koreji ako pitate muškarce ili mlade ljude siguran sam da će njih više od 90% znati za to prezime. Verovatno će i većina bakica koje ne prate sport moći da odgovori da je to onaj svetski poznati teniser. Ne samo u Koreji nego celoj Aziji, Novak je nešto posebno, više od samo uspesnog sportiste, on je svetski brend koji je obožavan od stotina miliona ljudi i sigurno je najbolji promoter Srbije ikad u istoriji.

Usudio bih se da kažem da će Novak jednoga dana preteći na važnosti i takve legende kao što je svima nam voljeni Nikola Tesla. Ovde se vesti o njegovim uspesima još brže šire pošto se sve orijentalne zemlje uglavnom temelje na kolektivnom pogledu na život, što se dobro koristi i u marketingu, jer kad je nešto ili neko u trendu, onda svi za to brzo saznaju ili svi to žele da poseduju.

• Koliko je i šta je potrebno za pokretanje osnovnog biznisa u Seulu, ako se dolazi s Balkana?

- U vreme kad sam ja počinjao bilo je dvostruko lakše, ali sada je za stranca koji želi da osnuje privatnu firmu u Koreji potrebno ulaganje od najmanje 70.000 EUR, ali može i za manje zavisno od profila kompanije ili od toga da li je to filijala (branch office) neke druge kompanije iz sveta.

• Koliko koštaju nekretnine, ali i rentiranje?

- Koreja je jedna od skupljih zemalja u svetu po cenama nekretnina (real estate), gde običan trosobni stan može da košta i do 800.000 EUR, ali imaju zanimljiv sistem iznajmljivanja stanova pod imenom chon-se. To je kad stanari plaćaju veliki paušalni polog (obično oko 70% vrednosti nekretnine) za dvogodišnju rentu, a stanodavci moraju da vrate celi depozit po isteku ugovora.

Posto je Koreja dobro uređena država s visokim moralnim standardom, onda nije toliko čudno kako je malo prevara u tom sistemu. Onaj ko nema toliko keša da skupi za depozit se opet zaduži kod banke za tih 200, 300 ili 500. 000 EUR, pa onda banci isplaćuje neke pristupačne kamate za dug.

Naravno, morate uzeti u obzir i to da je njihova prosečna plata oko 2.000 EUR, ali mnogima je od 3-6.000 EUR.

• Da li je život skup?

- Život nije jeftin, u zavisnosti od plate koju možete da zaradite, ali je sve vrhunski organizovano u društvu, od zdravstva, socijalne pomoći, saobraćaja, državnih institucija, interneta, dostave, itd.

• Šta vam najviše nedostaje iz Hrvatske i Srbije?

- Osim porodice i prijatelja, najviše mi nedostaje naše more, kao i neki delikatesi iz mog detinjstva kao pašteta, keksi, kulen, naša dobra pizza ili burek, a od srpskih proizvoda čokoladni medenjaci "Pionir", keksi štrudle ili Munchmallow.

Iako otkako sam se navikao na korejsku hranu, koja je puna povrća i većinom zdravijih namirnica, dobro mi dođe što mogu da uživam u obe kuhinje.

(Telegraf Biznis)