Ako često koristite bolovanje, ovo morate da znate: Zbog jedne stavke možete biti kažnjeni čak 50.000 dinara

Vreme čitanja: oko 3 min.

Gde je pravo, tu je i obaveza, a gde je upotreba tu je i zloupotreba

Foto: Shutterstock

Bolovanje je ponekad apsolutno neophodno, ali šta se dešava kada se ovo pravo zaposlenih pretvori u zloupotrebu? U nastavku objašnjavamo kako Zakon gleda na prevaru, koje su kazne za zaposlene koji zloupotrebljavaju svoje pravo na bolovanje, kao i prava koja im i dalje pripadaju.

Naknade za bolovanje i zloupotrebe prava

Osiguranim licima koja su obavezno osigurana putem zaposlenja, preduzetnicima, kao i sveštenicima, pripada pravo na naknadu zarade tokom privremene sprečenosti za rad, poznato kao bolovanje. Visina naknade iznosi 65% od prosečne zarade ostvarenih u prethodna tri meseca pre nastanka privremene sprečenosti. U slučaju dobrovoljnog davanja tkivaili organa, ili povrede na radu, naknada iznosi 100% od osnova.

Za prva 30 dana bolovanja, naknadu isplaćuje poslodavac, a nakon toga sredstava zdravstvenog osiguranja. U slučajevima kada bolovanje traje duže od šest meseci, osiguranik se upućuje na procenu radne sposobnosti. Takođe, obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad u inostranstvu mora se dostaviti u skladu sa sporazumima o socijalnom osiguranju.

Izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju

Nedavne izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju skratile su vreme bolovanja koje odobrava izabrani lekar sa 60 na 30 dana. Ove izmene su izazvale podeljena mišljenja javnosti i stručnjaka, sa ciljem smanjenja zloupotrebe prava na bolovanje. Zloupotreba može imati disciplinske posledice za zaposlene, uključujući otkaz, ukoliko se dokaže da je zaposleni koristio bolovanje bez opravdanog razloga, prenosi Otvorenavratapravosuđa.

Postupak i disciplina

Pre nego što poslodavac izrekne disciplinske mere, mora dokazati zloupotrebu. To uključuje proveru zdravlja zaposlenog, a odbijanje da se podvrgne analizi može rezultirati otkazom. Sudska praksa naglašava da ponašanje zaposlenog tokom bolovanja može uticati na procenu zloupotrebe, ali je teško dokazati bez adekvatnih dokaza.

Ukoliko zaposleni zloupotrebi pravo na bolovanje, može se suočiti sa različitim posledicama. Osim disciplinskih mera koje može izreći poslodavac, zaposleni može biti i prekršajno kažnjen. Kazna za zloupotrebu prava na odsustvo sa rada može se kretati u rasponu od 30.000,00 do 50.000,00 dinara, u zavisnosti od težine prekršaja. Ove kazne služe kao sredstvo odvraćanja od neodgovornog ponašanja i podstiču zaposlene da se pridržavaju zakonskih propisa i pravila o zdravstvenom osiguranju.

Zakon o radu

Prema Zakonu o radu, zaposleni je dužan da u roku od tri dana obavesti poslodavca o privremenoj sprečenosti, a u slučaju sumnje poslodavac može zatražiti procenu zdravstvene sposobnosti zaposlenog.

Kada zaposleni ne može da dođe na posao zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga, ima nekoliko obaveza koje mora da ispuni. Prvo, zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o svom odsustvu što je pre moguće, u skladu sa internim pravilima kompanije. U slučaju bolesti, zaposleni treba da dostavi odgovarajuću doznaku lekara koja potvrđuje njegovu nesposobnost za rad.

Donošenje doznake je ključno, jer bez nje poslodavac može smatrati da odsustvo nije opravdano. Zaposleni je obavezan da doznaku dostavi u roku koji poslodavac odredi, obično u roku od 3 do 5 radnih dana od dana početka odsustva. Ukoliko zaposleni ne dostavi doznaku u tom roku, može se suočiti sa disciplinskim merama, uključujući mogućnost smanjenja plata ili gubitka prava na bolovanje.

Važno je naglasiti da zaposleni snosi odgovornost za sve informacije koje pruži poslodavcu, a zloupotreba prava na bolovanje može dovesti do prekršajnih kazni, kao i do eventualnog raskida radnog odnosa.

Zakonodavni interesi

Zakonodavstvo mora pronaći ravnotežu između prava zaposlenih, interesa poslodavaca i fiskalnih obaveza države. Uvođenje strožih kontrola i jasnijih procedura može doprineti smanjenju zloupotreba i unaprediti sistem zdravstvenog osiguranja.

Uzimajući u obzir sve aspekte, čini se da je potrebna dodatna reforma u sistemu provere privremene sprečenosti za rad kako bi se zaštitila prava svih strana i obezbedila pravedna primena zakona.

(Telegraf Biznis)