Kuće na prodaju za 1 evro na najlepšoj obali u Evropi: Sve je PUSTO - Razlog je užasno MRAČAN!

Sardinija je jedan od najlepših ostrva na svetu, ali se postavlja pitanje: gde su svi ljudi? Ne misli se na turiste, kojih ima u izobilju, već na lokalno stanovništvo.

Populacija ostrva pala je na 1,57 miliona sa 1,64 miliona pre tri decenije, a polovina stanovnika živi u dva najveća grada, dok manja mesta i sela polako nestaju, piše Politiko.

Teme za vas

Glavni problem je demografski kolaps. Sa prosekom od samo 0,91 deteta po ženi, Sardinija ima najnižu stopu fertiliteta u Italiji, koja je i sama među najnižima u Evropskoj uniji. Za stabilnu populaciju potrebno je 2,1 dete po ženi. Visoka nezaposlenost i potraga za boljim prilikama drugde dodatno prazne sela od mladih.

„Poslednje dete ovde je rođeno pre 10 godina“, kaže Marija Ana Kamedda, načelnica Baradilija, najmanjeg sela na Sardiniji sa samo 76 stanovnika. Mesto je toliko malo da se može preći za nekoliko minuta, a ipak je uređeno i održavano poput velikog porodičnog doma.

Kuće za 1 evro i prazna sela

Kako bi sprečile da sela poput Baradilija postanu gradovi duhova, vlasti pokušavaju da privuku nove stanovnike. Par koji se preseli u sardinijsko selo s manje od 3000 stanovnika može dobiti do 15.000 evra za kupovinu ili obnovu kuće, kao i do 20.000 evra za pokretanje posla. Uz to, obezbeđena je i mesečna potpora od 600 evra za prvo dete i 400 evra za svako sledeće, do njihove pete godine.

Ove mere nadopunjuju lokalne inicijative, poput poznate ponude opštine Ololai, koja pridošlicama nudi kuće za samo 1 evro. Uprkos podsticajima, migranti u velikoj meri zaobilaze ostrvo – stranci čine tek 3,3% populacije, dok je nacionalni prosek 8,9%.

Italijanska demografska zima, posebno oštra na Sardiniji, naterala je vladu Đorđe Meloni da odobri ulazak 500.000 stranih radnika u naredne tri godine. Ipak, u malim zajednicama situacija ostaje kritična. U Baradiliju je osnovna škola zatvorena pre više od 30 godina, a danas deca iz više sela pohađaju nastavu u rotacionom sistemu, putujući svakog jutra besplatnim autobusom. Najbliža srednja škola i bolnica udaljene su više od 30 kilometara.

Novi život u srcu ostrva

Dok mnogi mladi Sardinci napuštaju sela, neki stranci biraju suprotan put. Španski fotograf Ivo Rovira slučajno je otkrio selo Armundja dok je radio na Sardiniji. Očaran pejzažem, kupio je staru kuću i sa suprugom Anom Pons otvorio restoran. „Ne osećamo se kao digitalni nomadi; mi smo pravi Armundjici“, kaže Rovira.

Sličnu odluku donela je i Bjanka Fontana, Australka s italijanskim korenima. Posle pandemije kupila je kuću u mestu Nulvija i preselila se za šest meseci. Svoj novi život deli na Jutjub kanalu, prikazujući obnovu kuće i svakodnevicu na ostrvu.

Ima i povratnika. Marčelo Kontu napustio je Sardiniju sa 18 godina, živeo u Torinu, Barseloni i Australiji, a zatim se vratio u selo Bidoni sa 120 stanovnika, gde je pokrenuo proizvodnju veganskih sireva. „Geografska izolacija i manjak usluga stalni su izazov“, priznaje, ali veruje da mala sela nude ono što su veliki gradovi izgubili: „vreme, ljudsku meru, autentične odnose i povezanost s prirodom“.

Stvarnost iza kuća za 1 evro

Ololai se proslavio kao grad kuća za 1 evro, projektom pokrenutim 2016. godine. Načelnik Frančesko Kolumbu kaže da je interes pokazalo oko 100.000 ljudi, ali je tek nekoliko stranih porodica zaista dobilo kuću. U međuvremenu, selo je nastavilo da gubi stanovnike.

Ana Marija Kolaviti, profesorka urbanizma na Univerzitetu u Kaljariju, smatra da takve inicijative same po sebi nisu dovoljne. Njena studija je pokazala da novi vlasnici ponekad preprodaju nekretnine jer ne mogu da podnesu visoke troškove obnove.

Ipak, načelnik Kolumbu ne odustaje: „Ololai neće tako lako umreti. Sela u unutrašnjosti Sardinije preživela su i gore krize, poput kuge u 17. veku, pa su se oporavila. Imamo bolji kvalitet života i na sat vremena smo od najlepših plaža na svetu. Lepe stvari nikada neće umreti.“

(Telegraf Biznis)