Balkanac upao u zamku pri kupovini stana: "Nisi ni svestan šta te čeka"
Rešavanje stambenog pitanja i dalje je veliki izazov za mnoge građane Hrvatske, posebno u Zagrebu, gde cene nekretnina rastu iz godine u godinu. Jedan od mladih profesionalaca, koji trenutno živi u stanu od 33 kvadrata u vlasništvu roditelja, otvoreno je podelio svoje finansijske planove i poteškoće.
On ističe da, iako je stan uredio po svojim potrebama, prostor nije dovoljan za dugoročan život, pa razmišlja o kupovini vlastite nekretnine. Ima udeo u dve parcele koje bi eventualno mogle doneti 50-60 hiljada evra, ali ne računa previše na to zbog neizvesnosti prodaje. Njegova trenutna finansijska situacija uključuje kredit od 7.500 evra i automobil na lizing sa mesečnom ratom od 280 evra.
Teme za vas
Ilon Mask tvrdi da štednja za penziju više nema smisla: "Za 10 ili 20 godina to neće biti važno"
Hiljade Srba ostaje bez mesta za izlazak: Masovno se zatvaraju restorani i kafići, ugostitelji očajni
Plan štednje i budući stan
Nakon analize mesečnih troškova – uključujući kredit, režije, hranu, gorivo i poslovne troškove – procenjuje da mu je za komforan život potrebno oko 2.100 do 2.200 evra mesečno. Planira da otvori štedni račun i izdvoji 6.000 evra kao “crni fond”, dok bi u stanu držao 2.000 evra keša za hitne situacije. Sledeći korak je zatvaranje kredita i akumulacija ušteđevine kako bi u naredne tri do četiri godine prikupio oko 100.000 evra i podigao maksimalni stambeni kredit za kupovinu stana.
Cilj su mu stariji stanovi u centru Zagreba, preko 75 kvadrata, sa visokim plafonima, koje bi adaptirao u saradnji sa arhitektom i dizajnerom. Otvoren je i za opcije u Novom Zagrebu, sa lepim pogledom sa viših spratova.
Saveti stručnjaka i iskusnih kupaca
Finansijski savetnici i iskusni investitori preporučuju da se, pored štednje, razmotri i ulaganje u finansijske instrumente poput ETF fondova, gde se deo viška prihoda reinvestira i postepeno uvećava kapital. Takođe, iskustva onih koji su već radili adaptacije starijih stanova pokazuju da troškovi često premašuju prvobitni budžet – samo adaptacija, kuhinja i nameštaj mogu iznositi desetine hiljada evra, a neočekivani dodatni troškovi nisu retkost.
Stručnjaci savetuju i da se, kada je moguće, uzme veći stan sa većim kreditom, jer redovna rata pomaže u disciplinovanju potrošnje i štednje. U svakom slučaju, planiranje finansija i realna procena svih troškova ključni su za uspešnu kupovinu stana u današnjim uslovima tržišta nekretnina.
(Telegraf Biznis/Dnevno)