Hiljade stranaca masovno pokupovalo nekretnine na popularnom ostrvu: Cene vrtoglavo rastu, vlast povlači ručnu

Jedno od omiljenih mediteranskih ostrva našlo se na udaru ogromne potražnje za nekretninama. Hiljade stranaca kupuju stanove, kuće i zemljište, cene nastavljaju da rastu, a razmere interesovanja postale su takve da vlast sada priprema stroža pravila za kupce koji dolaze izvan Evropske unije.

U centru pažnje je Kipar, gde je naročito primetan priliv kupaca iz Izraela. Za neke od njih ostrvo više nije samo mesto za letovanje ili investiciju, već rezervna adresa za život - svojevrsni "plan B" udaljen svega četrdesetak minuta leta od Izraela.

Teme za vas

Prema procenama izraelskih medija, kako navodi RTCG, najmanje 3.000 izraelskih porodica već trajno živi na Kipru, a njihov broj godišnje raste za nekoliko stotina. Još upečatljiviji je podatak lista Israel Hajom, prema kojoj oko 20.000 Izraelaca poseduje nekretninu na Kipru, iako tamo ne borave tokom cele godine.

Zvanični podaci takođe pokazuju koliko je interesovanje poraslo. Od 2021. do 2024. godine samo u priobalnim okruzima Larnaka, Pafos i Limasol registrovan je 3.851 prenos vlasništva na izraelske kupce.

Ostrvo postalo "plan B"

Blizina, slična klima i mogućnost poslovanja unutar Evropske unije samo su deo razloga zbog kojih se Kipar našao u fokusu.

Nestabilnost na Bliskom istoku dodatno je ubrzala trend. Sagovornici su za medije naveli da žele alternativu ukoliko se bezbednosna situacija pogorša, dok drugi ističu da su pojedine izraelske kompanije deo poslovanja već prebacile na Kipar zbog lakšeg pristupa tržištu EU. Međutim, izraelski kapital samo je deo mnogo šire slike.

Podaci kiparskog tržišta pokazuju snažan rast učešća stranaca u kupovini nekretnina. Tokom 2025. godine zabeleženo je 7.255 ugovora povezanih sa stranim kupcima od ukupno 18.114, dok ih je u prvih osam meseci 2026. bilo 5.562 od ukupno 13.288. To znači da je oko 42 odsto registrovanih ugovora o prodaji bilo povezano sa stranim kupcima.

Kada se posmatraju samo državljani zemalja izvan EU, što je kategorija na koju bi se odnosila nova ograničenja, njihov udeo je niži - oko 27 odsto kod ugovora, odnosno približno 10 do 12 odsto kod završenih prenosa vlasništva.

Cene rastu, ali nisu krivi samo stranci

Velika potražnja stranaca posebno se oseća u priobalnim područjima, novogradnji i luksuznijem segmentu tržišta.

Strani kupci češće traže nove i skuplje apartmane, velike kuće i zemljište namenjeno razvoju projekata, dok domaći kupci češće ostaju u segmentu pristupačnijih kuća i stanova. Zbog toga stručnjaci upozoravaju da bi bilo previše jednostavno čitav rast cena nekretnina pripisati strancima.

Njihov novac ipak može posredno da podigne cenu zemljišta i podstakne investitore da grade skuplje nekretnine. Na dostupnost stanovanja utiču i rast troškova gradnje, manjak nekretnina za dugoročno izdavanje, rast stanovništva i zaposlenosti, kao i širenje kratkoročnog najma.

Lokalno stanovništvo isto tako ne krije da ih čitava situacija podseća na period velikog priliva ruskog kapitala od pre jedne decenije koji je usledio nakon finansijske krize 2013. godine. To je bila osnova za proširenja programa sticanja državljanstva na osnovu investicija, ali su one imale i svoju drugu stranu.

Vlast povlači ručnu

Rast stranog vlasništva sada je stigao i do kiparskog parlamenta.

Vlada i poslanici rade na promenama propisa kojima bi trebalo strože regulisati kupovinu nekretnina državljanima zemalja izvan Evropske unije. Ministar unutrašnjih poslova Konstantinos Joanu rekao je početkom septembra da je cilj povećanje transparentnosti i uspostavljanje efikasnijeg sistema kontrole.

Među predloženim merama nalaze se ograničenja kupovine zemljišta u pojedinim poljoprivrednim područjima, kao i zabrane kupovine u blizini vojne infrastrukture i drugih osetljivih lokacija. Razmatra se i ograničavanje površine koju strani državljani mogu da steknu.

Kiparske vlasti, međutim, pokušavaju da pronađu ravnotežu. Cilj nije potpuno zatvaranje tržišta stranim investitorima, koji predstavljaju važan izvor kapitala, već sprečavanje prevelike koncentracije zemljišta i dodatnog pritiska na domaće stanovništvo.

Tako je ostrvo koje je godinama privlačilo strance suncem, morem i investicionim prilikama došlo do nove dileme - kako zadržati strani kapital, a istovremeno sprečiti da domaćim kupcima nekretnine postanu nedostižne.

(Telegraf Biznis/RTCG)