Ako želite da platite bombone od 60 RSD karticom, trgovac ima pravo da vas odbije

Trgovci imaju pravo da odbiju plaćanje karticom, ako je mali iznos u pitanju, ali imaju i pravo da traže od banaka ugovaranje provizija za kartice različitih brendova

Ukoliko preferirate karticu, i nemate običaj da sa sobom nosite keš, možda nećete moći da platite račun na kome je mali iznos - postoji mogućnost da prodavac odbije da vam proizvod naplati na taj način, a kako su nam rekli u NBS, oni na to imaju pravo.

Jedan od poslednjih primera je slučaj jednog Beograđanina koji nije mogao da plati karticom kesicu bombona koje su koštale 60 dinara. Opravdanje trgovca je bilo da je to mali iznos. I tu nema ništa sporno.

U Narodnoj banci za Telegraf Biznis objašnjavaju da minimalni iznosi računa koje kupac može platiti karticom ne regulišu se propisima, niti je međunarodna praksa da se propisuje minimalni iznos za plaćanje karticama kod trgovaca. U skladu sa tim, odluka o minimalnom iznosu koji se plaća karticom kod pojedinih trgovaca, zavisi od poslovne odluke tih trgovaca.

- Propisima kojima se uređuju platne usluge u Srbiji, tj. Zakonom o platnim uslugama i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona, i Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica nije propisan minimalni iznos za plaćanja platnim karticama. Drugim rečima, minimalni iznosi računa koje kupac može platiti karticom ne regulišu se propisima, niti je to međunarodna praksa. Shodno tome, odluka o minimalnom iznosu koji se plaća karticom kod pojedinih trgovaca, zavisi od poslovne odluke tih trgovaca - kažu nam u NBS.

ŠTA SVE TRGOVCE KOŠTA?

Ta odluka, navode nam, u velikoj meri zavisi od troškova, odnosno u slučaju troškova platnih kartica posebno su osetljivi manji trgovci.

Pitanje u vezi sa minimalnim iznosom za plaćanja platnom karticom javlja se zbog visokih troškova kod kartičnih transakcija male prosečne vrednosti. Iz tog razloga, banke prihvatioci (banke koje su omogućile trgovcu korišćenje POS uređaja) sa trgovcima koji imaju nisku prosečnu vrednost transakcije u nekim slučajevima zaključuju ugovor o prihvatanju platnih kartica, gde je definisan fiksni minimalan iznos trgovačke provizije, koji trgovac plaća banci nezavisno od vrednosti transakcije.

U trgovačku proviziju najčešće su uključeni troškovi međubankarske naknade, kartičnih sistema i ostali operativni troškovi koje banka prihvatilac ima. Struktura tih troškova se razlikuje u zavisnosti od kartičnog sistema i banke prihvatioca.

Upravo radi snižavanja troškova prihvatanja kartica na prodajnim mestima, a posebno zbog malih i srednjih trgovaca, na predlog Narodne banke Srbije u junu prošle godine usvojen je Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, kojim su međubankarske provizije snižene sa prosečnih 1% na 0,2% za transakcije debitnim karticama, i 0,3% za transakcije kreditnim karticama.

ŠTA SU BANKE DUŽNE DA RADE?

Osim ovoga, banka prihvatilac dužna je da trgovcima ponudi trgovačke naknade pojedinačno za različite brendove i različite vrste kartica (a oni se na tržištu značajno razlikuju). Pored toga, banka je u obavezi da trgovcima nakon izvršenih transakcija dostavi izveštaj o naplaćenoj trgovačkoj naknadi, i to sa posebno prikazanim troškovima međubankarske naknade i naknada kartičnog sistema. Na osnovu tih informacija, trgovci će imati uvid u troškove međubankarske naknade, kartičnog sistema i kolika je margina banke u trgovačkoj proviziji i te podatke moći da koriste u pregovorima sa bankama za smanjenje trgovačke provizije.

- Napominjemo i to da iako su međubankarske provizije snižene zbog zakonskog uređivanja, ovaj zakon ne utiče na visinu troškova kartičnih šema, s obzirom da se oni ne mogu ograničiti propisom, a izuzetno su različiti za kartice različitih brendova. Budući da troškovi kartičnih sistema takođe utiču na visinu trgovačkih provizija, u skladu sa ovim zakonom trgovci imaju pravo da traže od banaka ugovaranje različitih trgovačkih provizija za kartice različitih brendova - objašnjavaju nam u NBS.

ŠTA JE REŠENJE?

Iz Narodne banke sugerišu trgovcima da prvo od svoje banke traže korekciju trgovačke naknade, jer, kao što je navedeno, uz snižavanje međubankarske provizije koje stvara prostor da se snize trgovačke naknade, trgovci nakon primene ovog zakona imaju uvid u marginu (prihod) banke i time imaju uvid da li banka ima mogućnost da smanji trgovačku naknadu.

Sem toga, trgovci mogu da traže ponudu za uslugu prihvatanja platnih kartica i od drugih banaka, odnosno da vide koja nudi najpovoljnije uslove.

NBS podseća i da je još jedna od mera u pravcu snižavanja trgovačkih provizija na našem tržištu i Dina kartica.

Inače, prosečna trgovačka naknada za prihvatanje kartica na prodajnim mestima na kraju juna 2018. iznosila je 2%, a prema podacima kojima NBS raspolaže, ona je na kraju aprila 2019. godine bila 1,6%, što znači da je od usvajanja zakona prosečna ugovorena trgovačka provizija smanjena za 0,4%, odnosno za 20%.

Svakako, u pitanju su prosečni iznosi trgovačkih provizija koja se razlikuje od trgovca do trgovca, te da u velikoj meri zavisi od veličine i pregovaračke moći pojedinih trgovaca.

Dok polako koračamo ka društvu bez gotovine, neke zemlje, poput Švedske imaju sisteme gde su bezgotovinska rešenja široko dostupna i prihvaćena od strane velike većine stanovništva. Gotovo da svi imaju barem debitnu karticu, a prihvatanje kartica kod trgovaca je skoro sveprisutno. Švedska je uspešan primer bezgotovinskog društva gde gotovinske transakcije na ukupnom nivou od 2%, a Švedska centralna banka predviđa dalje smanjenje učešća gotovine na 0.5% do 2020. godine.

Švedska nije jedini primer kešles sistema - u Holandiji i Francuskoj bezgotovinske transakcije potrošača iznose 60, odnosno 59%, a u Holandiji 98% stanovništva poseduje debitnu karticu.

(Vesna Bjelić)

VIDEO: Osam načina da sačuvate vašu karticu od krađe dok ste na odmoru