Nemica zbog impulsivne kupovine završila na terapiji, sa 10.000 evra duga

Mališane bi još u vrtiću trebalo učiti o vrednosti novca i kako da se ponašaju u kupovini, ističe ekonomski psiholog Gerhard Rab

Prenosimo vam ispovest jedne Nemice, šopingholičarke iz Kajzerslauterna, koja je vremenom razvila fobiju od kupovine, pa tako ovih prazničnih dana gotovo da ne napušta kuću jer je mame izlozi i "nakićene" prodavnice. - To mi je opasno, lako bih se mogla vratiti svojoj staroj navici - kaže za "Dojče vele" ova 57-godišnjakinja.

Do te mere je postala opsednuta kupovinom da radnje obilazi isključivo sa suprugom ili prijateljicom, a kada ide sama - onda na papir stavi sve što joj treba i drži se spiska. Iako je ovaj "sindrom" naširoko prisutan, psiholozi ga i dalje ne tumače kao psihološki poremećaj. Nemica iz naše priče je tokom godina stvorila dug od desetak hiljada evra, i tada je shvatila da je vreme za "intervenisanje".

Teme za vas

Neki socijalni radnici smatraju da za ovakve slučajeve nema mnogo adekvatnih vidova pomoći, ali se slažu u jednom - obično prođe previše vremena dok osoba koja je "u problemu" ne potraži rešenje. Žene koje pogađa šopingmanija uglavnom imaju oko četrdeset godina, a ni muškarci više nisu redak slučaj. Okidač za impulsivnu kupovinu, uglavnom je neraspoloženje. Nemci su čak izmislili izraz za ovo stanje, a to je "stresskauf".

- Ako je, na primer, jogurt bio na posebnoj akciji, kupila bih čitav karton. Mnogo puta se desilo da popijemo možda dva, tri jogurta, a da ostalo bacimo - kaže ova Nemica, i dodaje da je zbog gomilanja nepotrebnih stvari često morala da ih krije u ormaru. Omiljeni vid kupovine joj je bio preko interneta ili kataloga, a razlog je jasan: uz nekoliko klikova, platnu karticu i pregled širokog asortimana na jednom mestu, iz kućne fotelje, mogla je da usreći sebe kad god bi htela.

Da li je šoping kompenzacija za manjak ljubavi?

Šopingholičarka iz nemačkog gradića smatra da je ovaj "psihički poremećaj" nasledila od svoje majke koja je takođe imala neprirodni nagon za kupovinom, a koja je, osim toga, zanemarivala u detinjstvu. Da ovde nije reč o pukoj želji za posedovanjem "fensi krpica", govori i činjenica da je ona pored finansijskih slomova imala i talase depresije i alkoholisanja. Na poslu o tome ništa nisu znali, a ova tema je kod kuće bile tabu.

Problem s impulsivnom kupovinom je što jednom kada se "zapletete", teško možete da se izvučete iz mreže kredita, dugovanja i posrnulog plaćanja. Ovoj 57-godišnjakinji pomogla je ćerka koja joj je u jednom trenutku rekla - Mama, tebi treba pomoć, ali i terapija koja je podrazumevala "semafor koncept". To znači da su "crvene" one skupe stvari koje ne sme da kupuje, "žute" su stvari koje može sebi da priušti s vremena na vreme, a zelenu boju simbolizuju proizvodi koji se tiču osnovne kupovine, one sa spiska.

Ekonomski psiholog Gerhard Rab već tri decenije se bavi temom potrošačke zavisnosti, i smatra da se rešenje krije jedino u prevenciji. - Mališane bi još u vrtiću trebalo učiti o vrednosti novca i kako da se ponašaju u kupovini - ističe on. Rab, inače, predaje na Visokoj školi za ekonomiju i društvo u Ludvigshafenu i prema njegovim saznanjima, proteklih godina je došlo do drastičnog povećanja zavisnika od kupovine.

(Telegraf Biznis/Jutarnji list)