Kako preživeti januar? Građani su masovno zaduženi, a naredna plata je daleko

Na januarsku platu, koja stiže u februaru, zaposleni su izračunali da će morati da čekaju 34 dana

Prvi januar je prošao, a vi ste već "u minusu"? Ne samo da treba "izgurati" ceo mesec, već su oni koji dobijaju platu na njegovom početku, ustanovili da je 1. februar u subotu, što isplatu nove zarade prolongira za dva dana.

Buran finansijski period kreće od jeseni, tačnije od slava, a onda kulminira u decembru i januaru kada nas očekuje praznici i trošenje. Zanimljivo je da, iako januar ima dana kao i svaki drugi mesec, on nam se nekako uvek najviše oduži, a ovde 2020. je čak i nešto "duži". Na januarsku platu, koja stiže u februaru, zaposleni su izračunali da će morati da čekaju 34 dana. Toliki je razmak između dve plate, a sa druge strane, "na ruku" nam ne ide ni to što je ovo prestupna godina, pa je februar duži za jedan dan.

Teme za vas

Ipak, mimo silnih troškova, onima koji su već u "krizi" ostaje da se pitaju da li je problem u tome što ne zarađuju dovoljno ili što nemaju adekvatnu finansijsku konstrukciju? Najpopularnija opcija u ovim situacijama je potezanje za bankarskim pozajmicama, o čemu svedoči i podatak da građani imaju 8,8 miliona debitnih i kreditnih kartica, kao i nekoliko stotina hiljada kredita u otplati.

Posebno je interesantno što je period pred Novu godinu u bankama udarni kad je reč o zaduživanju što, između ostalog, govori o tome da se troškovi u ovom periodu finansiraju iz kredita, a ne iz ušteđevine. Studije pokazuju da je 70 odsto stresa kod ljudi povezano sa finansijama, ali i da je zimski period "kritičan" jer je napolju hladno, mračno i depresivno, tako da problemi deluju još teži.

Na Zapadu je, recimo, praksa pohađanje kurseva o upravljanju ličnim finansijama, a i u Srbiji to polako postaje trend kojem su se priklonile mnoge banke. Ideja je stigla i do đačkih učionica. Neretko se smatra da je upravljanje ličnim finansijama moguće samo kada rashodi ne prevazilaze prihode, međutim, ljudi od struke kažu da nije tako. Kako kažu, za uspešno upravljanje kućnim budžetom u 80 odsto slučajeva zaslužna je disciplina, a u samo 20 odsto - znanje.

Stručnjaci savetuju da se svako pozabavi svojim budžetom na mesečnom nivou, jer većina ljudi ima redovne mesečne prihode. Glavni razlog zbog kojeg se budžet pravi jeste to što je troškova i rashoda mnogo i na svakom koraku, a prihodi to ne mogu uvek da isprate. Redosled plaćanja bi trebalo da izgleda ovako: računi, hrana i ostale potrepštine, a tek na kraju - želje.

Ono što svi znamo, ali ne primenjujemo često, jeste da je štednja ključna za finansijski spokoj. Drugim rečima, deo zarađenog novca se ostavlja radi nekih budućih ciljeva, manjih ili većih, i to se može i te kako isplatiti na duže staze. To ne znači da ste cicija ili da se svakodnevno odričete malih i velikih zadovoljstava, već znači da planirate troškove.

Bilo bi pametno bar početi sa štednjom od septembra, kako biste za nekoliko meseci spremno dočekali dodatne praznične troškove. Ono što je vrlo važno u ovom poduhvati, jeste da znate za šta štedite. U suprotnom, potrošićete pare čim vam "zagusti". Odredite mesečne iznose koje morate odvajati za štednju da biste dostigli planirani iznos u predviđenom roku.

Preporuka svetskih ekonomista je da na mesečnom nivou sačuvamo desetinu mesečne zarade. Većina ljudi tvrdi da ne može da štedi i uštedi, jer - ili nemaju dovoljno velike prihode, imaju druge prioritete, ili jednostavno nemaju dovoljno istrajnosti da se tome posvete.

(Telegraf Biznis/Politika)