Tri godine su plaćali fiksnu kamatu za stambeni kredit, a sada treba da odluče šta dalje
Udar na novčanik trpe svi koji su podigli kredite u evrima, ali neće svi biti podjednako zaduženi
Porodica Mirković iz Beograda podigla je stambeni kredit pre nepune tri godine, "u poslednji čas" pred poskupljenje kvadrata, pred nagli skok kirija i pred povećanje euribora. Posle tri godine svojevrsnog mira zbog ugovorene fiksne kamatne stope koja nije povećavala ratu kredita, sada su u dilemi koju kamatnu stopu odabrati za naredne tri godine.
- Pre skoro tri godine podigli smo stambeni kredit u jednoj banci, sa kamatom od 2,9 odsto plus šestomesečni euribor koji je tada bio u blagom minusu. Tokom prve tri godine kredita zaračunava nam je fiksna kamatna stopa, pa dok su mnogima polako skakakle rate kredita zbog skoka euribora, naša nije mrdala sa prvobitno ugovorenih 300 evra - objašnjavaju oni.
Sada se situacija menja, pa se ova porodica našla u dilemi, jer im prvi trogodišnji ciklus ističe u junu i na redu je odabir nove kamatne stope, fiksne ili varijabilne, po kojoj će se kredit obračunavati u naredne tri godine.
- Od banke smo dobili ponudu za fiksnu kamatnu stopu od 7,45 odsto. To je nešto više nego što bi u ovom trenutku iznosila rata kredita da ga plaćamo po trenutnoj vrednosti Euribora i ugovorene kamatne stope. Nova fiksna rata bi nam bila 466 evra, odnosno 166 evra više nego prethodna. A ukoliko bi nam se obračunavala po trenutnom stanju na tržištu, iznosila bi 410 evra - kažu Mirkovići.
Naravno, pitanje je kako bi sve to izgledalo u budućnosti.
- Rata od 466 evra jeste dosta viša od one koja bi sada važila po varijabilnoj kamatnoj stopi, ali je pitanje kako će se vrednost euribora kretati u naredne tri godine. Pitanje je da li da izaberemo skuplju izvesnost, ili nešto jeftiniju neizvesnost, pa da strepimo od svakog narednog pomeranja euribora - kažu.
Telegraf Biznis pitao je stručnjake imaju li neki savet za one koji se nalaze u ovakvoj situaciji.
Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, objašnjava ze Telegraf Biznis da se čini da je euribor počeo da se kreće u pravcu stabilizacije, ali da to može lako da se promeni.
- Kažem to uz veliku ogradu, jer su uzrok nestabilnosti euribora sva globalna dešavanja. Ako bismo našli nekoga da nam kaže kako će i kada da se završe globalni sukobi, a tu ne mislim samo na one ratne, nego na sve druge, onda bismo znali i kako će da se kreće i vrednost euribora - kaže on.
On objašnjava da se povlače neki finansijsko-ekonomsko-geopolitički potezi koji prave destabilizaciju na nivou finansija.
- I to je ono što vidimo u rastu euribora, referentne kamatne stope i inflacije. Čekamo prvi momenat kada će da se prikaže neki oblik dogovora i neki signal stabilnosti,a kada nema odgovora na mnoga pitanja, onda je sve nestabilno. Euribor je već pokazao neke znake stabilizacije, imao je momenat naglog skoka, pa je delimično pao, pa je sada na nekih 3,3 odsto - objašnjava sagovornik Telegraf Biznisa.
On veruje da, ako euribor ode previsoko, centralne banke će ga obarati, jer se bankari mnogo više plaše problma u otplati kredita i gubitku poverenja u sistem, nego sami građani.
- U slučaju izbora skuplje fiksne kamatne stope, ili trenutno niže varijabilne, najbolje je izabrati opciju koja nam najmanje kvari san. Ako izaberemo varijabilnu, pripremiti se na eventualna poskupljenja rate kredita, a ako izabremo fiksnu bar ćemo biti mirni i nećemo morati da pratimo kretanje euribora iz dana u dan, a viša cena rate je cena komfora koji se kupuje - objašnjava Uzelac.
(Telegraf Biznis)