NE BACAJTE IZVODE IZ BANKE: Evo koliko godina treba da ih čuvate - kazne su i do 50.000 evra!

Ko je samostalni preduzetnik u obrtničkoj delatnosti i podleže obavezi vođenja poslovnih knjiga, mora arhivirati brojne dokumente – uključujući sve bankovne izvode (u digitalnom ili fizičkom obliku), i to tokom više godina. Ko to ne poštuje, može se suočiti s visokim novčanim kaznama.

Dobra vest: skraćuje se rok čuvanja dokumenata

Do sada je zakonska obaveza čuvanja knjigovodstvenih isprava, prema pravnoj zaštiti ARAG, iznosila 10 godina – a među te isprave spadaju i bankovni izvodi.

Teme za vas

Od 1. januara 2025. stupaju na snagu nova pravila: Zakonom o smanjenju birokratije IV (Bürokratieentlastungsgesetz IV) taj rok se smanjuje na 8 godina.

Promena važi i za sve dokumente kojima desetogodišnji rok još nije istekao do tog datuma.

Novi pragovi za obavezu vođenja knjiga

Došlo je i do promena u vezi sa tim ko je dužan da vodi poslovne knjige. Od početka poslovne godine 2024. važe novi pragovi prihoda i dobiti:

- Ako godišnji promet prelazi 800.000 evra ili

- Ako godišnja dobit prelazi 80.000 evra,
onda postoji obaveza vođenja knjiga.

Prethodni pragovi bili su 600.000 i 60.000 evra.

Ovo je regulisano u poreznom delu Zakona o poreznom postupku (Abgabenordnung). Dodatno važe i trgovački propisi iz Trgovačkog zakonika (Handelsgesetzbuch), kao i posebni zakoni za određene delatnosti.

Samostalni obrtnici moraju pažljivo proveriti koje dokumente treba da čuvaju i koliko dugo, jer se rokovi razlikuju u zavisnosti od vrste dokumenta i zakonske osnove, piše Feniks magazin.

Zašto je čuvanje izvoda važno?

Samozaposleni obrtnici sa obavezom knjigovodstva moraju čuvati svaki izvod sa računa – jer su ti dokumenti ključni za dokazivanje ispravnosti poslovanja pred Poreskom upravom.

Poreska uprava može da naloži reviziju i do 10 godina unazad. Bankovni izvodi dokazuju tok novca (npr. uplate od klijenata ili poslovne troškove), omogućavaju uvid u poslovne procese i službeni su dokazni materijal u slučaju spora.

Kazne za kršenje propisa

Kršenje zakonskih obaveza može dovesti do visokih novčanih kazni, pa čak i zatvorskih kazni.

Prema Virchow-Bundu, prete:

- Novčane kazne do 50.000 evra

- Zatvorske kazne ako se porezno relevantna dokumentacija prerano uništi

Ako kod digitalnih dokumenata nije omogućen pristup podacima, Poreska uprava može, prema Zakonu o poreznom postupku (§ 146 st. 2b), izreći kaznu za odlaganje ("Verzögerungsgeld") od 2.500 do 250.000 evra.

(Telegraf Biznis)