U SFRJ su svi mogli na MORE: Anketa iz OSAMDESETIH demantuje taj mit - evo šta je ISTINA!

Svi oni koji su odrastali u Jugoslaviji sa setom se sećaju dana i nedelja provedenih na moru. Ako pitate te, sada već sredovečne ljude, reći će vam da je to bio period svojevrsne idile kada su svi godišnji odmor provodili na moru, bez mnogo muke i brige.

Ipak,  da je ova slika idealizovana pokazuje i anketa sprovedena sredinom 80-ih godin aprošlog veka u jednim jugoslovenskim novinama među radnicima koja je otkrila je koliko je radnička ali klasa morali da se snalaze da bi otišli na more.

Teme za vas

Pitanja oko izbora mesta letovanja, trajanja odmora, pa čak i vrste i količine hrane, bili su, izgleda,  svakodnevna briga mnogih.

Studentski domovi i subvencionisani aranžmani

Mnogi su letovanje organizovali preko lokalnih SIZ-ova (lokalni ili opštinski organ koji je organizovao subvencionisane odmore i rekreaciju) i u studentskim domovima, gde su smeštaj i obroci bili znatno jeftiniji.

Tako je Nikola Makivić, mesar iz Šida, ispričao da je na letovanje sa porodicom došao preko SIZ-a za dečiju zaštitu i SIZ-a za rekreaciju njegove opštine.

- Sve imamo osigurano, smešteni smo u Studentskom domu a cena kompletnog desetodnevnog boravka je 6.000 dinara. Odmor je došao u obzir samod pod ovakvim uslovima. O nekom privatnom aranžmanu nismo ni sanjali. Sve je skupo - rekao je tada Nikola.

Službenica iz Slunja, dvadesetdvogodišnja Gordana Ulemek na odmor je došla kod svoje sestre, kombinujući porodičnu posetu i povremene izlete u veće gradove.

- Već treću godinu dolazim kod sestre koja radi i živi u Šibeniku. Povremeno navratimo i do Splita. Dok je ona tu i ja ću letovati na moru jer sa svojom ušteđevinom ne mogu izdržati sama duže od tri dana - rekla je.

Priče iz prve ruke

Mitar Mitrović, tridesetdvogodišnji novinar iz Šida, sa suprugom je stigao na letovanje porodičnim automobilom.

- Planiramo i odlazak na Korčulu. Cena? Slušajte, ni jednog trenutka se nismo dvoumili da li ići na more ber obzira na ono šta nas tamo čeka. Već godinama dolazimo u Split, a ove godine smo , prema našem mentalitetu, čak i povećali broj dana odmora. Znam da ćemo potrošiti možda i 3-4 mesečne plate ali o tome ćemo misliti kada se vratimo kući. Tada će biti više problema nego sada - rekao je tada.

Iz ankete se vidi da nije samo tadašnja radnička klasa mukom sebi mogla da priušti odmor na moru. O tome svedoči iskustvo Rudija Vrečare, tridesetčetvorogodišnjeg inženjera organizacije rada iz Ljubljane.

- Uprkos tome što se čitavu godinu spremamo za odmor, žena i ja smo nekoliko puta pomišljali da ostanemo kod  kuće. Ipak krenuli smo u zadnjem času zajedno sa decom tražeći što jeftiniji smeštaj. Našli smo ga u đačkom domu a hranimo se u vlastitom aranžmanu i studentskom restoranu Index. Ušteđevina nestaje, ali šta ćete, letovati se mora. Zar da se i pored svoh odricanja u toku godine odreknemo i ovog zadovoljstva - rekao je Rudi novinarima.

Dvadesetpetogodišnji profesionalni vozač iz Kaknja Marijan Čorić planirao je da provede desetak dana na moru.

- Sve je skupo, verujte. Na moru ću sa svojom prijateljicom ostati desetak dana i bez obzira što živim skromno i pazim na svaki dinar, potrošiću oko 30.000 dinara. Zamislite kako bi tek bilo da se hranim po restoranima, da se noću provodim... - konstatovao je Marijan.

Ova anketa jasno pokazuje da su radnici Jugoslavije sredinom osamdesetih morali da budu veoma snalažljivi i spremni da se odreknu ušteđevine i udobnosti kako bi svoj godišnji odmor proveli na moru.

Subvencionisani aranžmani, smeštaj u studentskim i džačkim domovima i pažljivo planiranje troškova omogućavali su da odmor postane stvarnost i za one sa ograničenim budžetom.

(Telegraf Biznis)