Da li je za ljubav danas dovoljno 150.000 dinara mesečno? Ekonomija muško-ženskih odnosa u Srbiji

U vremenu kada troškovi života rastu, a demografske promene pritiskaju društvo, pitanje koliko muškarac treba da zarađuje da bi mogao da zasnuje porodicu više nije samo sentimentalno - ono je i izraz stvarne ekonomske realnosti. Kanadski psiholog i pisac Džordan B. Piterson naglašava jednu jasnu ideju: smisao i sigurnost se grade kroz odgovornost - imati posao, graditi karijeru i preuzeti ulogu koja omogućava stabilnost. Bez tih elemenata, emocionalna strana veze često je izložena pritisku koji vodi do odlaganja velikih životnih odluka.

Teme za vas

Ekonomski okvir porodičnog života u Srbiji

Istraživanja i stručni radovi sa domaće scene pokazuju da je finansijska nesigurnost direktno povezana sa kvalitetom porodičnog života - od osećaja sigurnosti, preko stresa u vezi, do odluka o broju dece. Radovi koje je uređivala Isidora Jarić sa saradnicima mapiraju institucionalne prakse koje utiču na roditeljstvo i navode da mere podrške i politika igraju ključnu ulogu u olakšavanju stvaranja porodice.

Prof. Natalija Lj. Bogdanov svojim radom na ruralnim ekonomijama podseća da su uslovi za zasnivanje porodice geografski različiti: dok u gradovima dominira cena stanovanja i visoki fiksni troškovi, u ruralnim sredinama važnu ulogu igra samodostatnost i pristup lokalnim izvorima prihoda. To znači da se „ciljna cifra“ vrlo razlikuje od mesta do mesta.

Koliko muškarac treba da zarađuje?

Ne postoji univerzalna brojka, ali kombinacija domaćih studija i međunarodnih uvida daje praktičan okvir. Prvo, fokus nije samo na neto cifri, već i na stabilnosti prihoda, mogućnosti štednje i rezervama za vanredne situacije.

Drugo, u velikim gradovima gde je stanovanje skupo i životni troškovi visoki, prag materijalne „sposobnosti“ za porodicu kreće se od 120.000 do 150.000 dinara mesečno. U manjim gradovima, iznos može biti niži, dok na selu sigurnost često zavisi više od samodostatnosti nego od plate u novcu.

Uloga žene i njena zarada

Za razliku od ranijih decenija, danas je jasno da žena više nije samo „ekonomski pasivni član porodice“. Većina parova u Srbiji funkcioniše na principu dva prihoda, gde su zarade oba partnera neophodne za održavanje standarda i planiranje budućnosti. Statistike pokazuju da prosečna neto plata žena u Srbiji i dalje zaostaje za muškom, ali njihova zarada čini ključni deo porodičnog budžeta.

Žene sve češće žele i očekuju da rade, da budu finansijski nezavisne i da se ravnopravno uključuju u donošenje odluka o porodičnim troškovima. To menja i dinamiku muško-ženskih odnosa: od muškarca se i dalje očekuje da bude „stabilan stub“, ali se jednako ceni i žena koja doprinosi, jer time obezbeđuje dodatnu sigurnost i otvara prostor za bolji kvalitet života - od mogućnosti da se deci pruži više, do lakšeg planiranja kredita, štednje i putovanja.

Ipak, sociolozi upozoravaju da veći prihod žene može biti i izvor tenzija, naročito kada muškarac ne prihvata ravnopravnost i oseća da mu je narušena tradicionalna uloga. Tu dolazimo do pitanja prilagođavanja vrednosti i identiteta - gde stručnjaci ističu da partnerstvo danas opstaje ne samo na osnovu novca, već i na sposobnosti da se prihvati nova raspodela moći i odgovornosti u kući.

Čime se isplati baviti - karijerni putovi koji daju šanse za stabilnost

Stručnjaci savetuju da muškarci i žene koji žele da maksimalno povećaju svoje šanse za ekonomsku stabilnost i time olakšaju stvaranje porodice treba da ciljaju oblasti s većom potražnjom i mogućnošću rasta: tehnologiju i IT, stručne tehničke delatnosti, zdravstvo ili poslove povezane s međunarodnim tržištem. Pitersonov naglasak na preuzimanju odgovornosti ide ruku pod ruku sa izborom karijere koja omogućava kontinuitet prihoda i profesionalni razvoj.

Da li je porodica postala samo ekonomski aranžman?

Ne - ali ekonomija postavlja pravila igre. Emocije i privrženost ostaju presudni, ali bez solidne materijalne osnove taj emotivni kapital brzo dolazi pod pritisak. Domaći istraživači i međunarodni stručnjaci ukazuju da parovi danas češće odlažu brak i roditeljstvo dok ne postignu osećaj ekonomske sigurnosti. Porodica sve više funkcioniše i kao ekonomski i kao emotivni projekat.

(Telegraf Biznis)