Da li su Hrvati siromašni? Evo šta oni kažu

U Hrvatskoj se u 2024. godini subjektivno siromašnim smatra 19,8 odsto građana. Iako ova brojka nije mala, ovo je najniži zabeleženi procenat od kada se vrše merenja. Iako je ovaj broj i dalje iznad proseka Evropske unije, koji iznosi 17,4 odsto, on predstavlja drastično poboljšanje u odnosu na period , kada je čak 54,4 odsto Hrvata imalo osećaj da živi u siromaštvu.

Ovaj značajan pad percepcije siromaštva odražava dugoročni trend rasta plata i opšte ekonomske stabilnosti u zemlji. Kontinuirano smanjenje broja onih koji se osećaju siromašnim traje od 2015. godine, kada je više od polovine nacije delilo taj osećaj.

Teme za vas

Hrvatska u poređenju sa Evropskom unijom

Uprkos velikom napretku, Hrvatska se po subjektivnom siromaštvu i dalje nalazi iznad proseka EU. Najteža situacija je u Grčkoj, gde se čak dve trećine stanovništva (66,8 odsto) oseća siromašnim. Slede Bugarska sa 37,4 odsto i Slovačka sa 28,7 odsto. Na drugoj strani spektra su najrazvijenije ekonomije – Holandija i Nemačka, u kojima se tek 7,3 odsto građana izjašnjava kao siromašno.

Objektivni pokazatelji i prag siromaštva

Pored subjektivnog osećaja, zvanični podaci Državnog zavoda za statistiku (DZS) daju i objektivnu sliku. Prema tim podacima, stopa rizika od siromaštva u Hrvatskoj u 2024. godini iznosila je 20,3 odsto, dok je 21,7 odsto osoba bilo u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.

Prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo u 2024. godini postavljen je na 7.407 evra godišnje. Za četvoročlanu porodicu sa dvoje dece mlađe od 14 godina, taj prag iznosi 15.554 evra godišnje.

Dodatno, podaci pokazuju da je dva odsto stanovništva živelo u teškoj materijalnoj i socijalnoj deprivaciji, što znači da iz finansijskih razloga ne mogu da priušte osnovne životne potrebe.

Iako podaci ohrabruju i pokazuju jasan trend poboljšanja životnog standarda, razlika u kupovnoj moći i kvalitetu života u poređenju sa najrazvijenijim članicama EU i dalje ostaje izazov za Hrvatsku.

Dalji napredak zavisiće od stabilnosti rasta prihoda i kretanja troškova života.

(Telegraf Biznis/HRT)