Može li se u Srbiji živeti od pisanja knjiga?

Ako pod životom od pisanja knjiga podrazumevamo redovnu platu, plaćene račune i godišnji odmor bez finansijske gimnastike, realnost srpskog tržišta brzo spušta očekivanja. Prosečni tiraži domaćih knjiga broje se u stotinama primeraka, a autorski honorari su često više simbolični nego egzistencijalni.

Koliko zaista zarađuje pisac

Kada se saberu procenti od prodaje, porezi i dugi rokovi isplate, jasno je da pisanje knjiga retko može da bude jedini izvor prihoda. U mnogim slučajevima, knjiga se finansijski isplati tek toliko da autor može da kupi nekoliko primeraka sopstvenog dela po maloprodajnoj ceni.

Teme za vas

Knjiga kao lična karta, ne kao plata

Za većinu domaćih autora knjiga je ulaznica za druge poslove, a ne stabilan izvor zarade. Predavanja, radionice pisanja, novinarstvo, prevođenje, scenariji i korporativni tekstovi čine ekonomski mozaik od kojeg pisci zapravo žive. Knjiga donosi vidljivost, reputaciju i pozive na festivale, ali retko puni frižider.

Ko ipak može da živi od pisanja

Postoje izuzeci koji održavaju nadu u književnu ekonomiju. Autori žanrovske literature, trilera i knjiga za decu imaju znatno veće šanse da od pisanja naprave održiv posao. Ako se tome doda ekranizacija, prevod ili status školske lektire, pisac ulazi u retku, ali moguću zonu finansijske stabilnosti.

Digitalno doba: Više šansi, ista plata

Elektronske knjige i samostalno izdavanje olakšali su objavljivanje, ali nisu značajno povećali zaradu. Tržište je i dalje malo, a spremnost publike da plati za domaće autore ograničena. Tehnologija je ubrzala proces, ali nije povećala veličinu kolača.

Život, ali sa zvezdicom

Na pitanje da li se u Srbiji može živeti od pisanja knjiga odgovor zavisi od očekivanja. Skromno, uz dodatne izvore prihoda - može. Bez egzistencijalnih briga - teško. U praksi, u Srbiji se od knjiga ne živi luksuzno, već se sa njima ekonomski snalazi, balansirajući između umetnosti, tržišta i čiste upornosti.

Najtraženiji i najčitaniji autori danas

Miodrag Majić - sudija i autor popularnih knjiga koje imaju desetine izdanja i visoku čitanost.

Jelena Bačić Alimpić - jedno od najčitanijih imena domaće književnosti, posebno među bibliotekama.

Dejan Tiago Stanković - čest na top listama čitanosti, nažalost pokojni.

Vanja Bulić - jedan od najčitanijih savremenih srpskih pisaca, poznat po istorijsko-misterioznim trilerima sa velikim tiražima, često u desetinama hiljada primeraka, čime se izdvaja kao retka domaća književna komercijalna pojava.

Milena Marković - autorka koja se često pojavljuje među najčitanijim.

Autori čija dela imaju značajnu čitanost i tiraže

Svetislav Basara - jedan od najvažnijih savremenih pisaca, sa višestrukim izdanjima i rasprostranjenom reputacijom.

Dragan Velikić - jedan od najčitanijih proznih autora, posebno u bibliotekama i na listama popularnosti.

Ljiljana Habjanović Đurović - spada među autore čije se knjige često prodaju i nalaze se na top mestima po dobroj čitanosti.

Napomena: Precizne tiraže knjiga u Srbiji teško je objektivno uporediti jer se često kombinuju "mala izdanja" i različiti kriterijumi (bibliotečka čitanost vs. prodaja u knjižarama), ali navedeni autori se prema više izvora ističu kao najpopularniji i najčitaniji na domaćem tržištu.

(Telegraf Biznis)