Za ovaj posao nije teško buditi se: "Uzmem 100 € po osobi, ne treba mi ni sertifikat, kvalitet se prepozna"

Ulazak na tržište rada nakon završetka redovnog školovanja za mnoge mlade predstavlja veliki izazov: uz diplomu ili svedočanstvo često dolaze i neizvesnost, manjak iskustva i pitanje šta ih uopšte čeka kada počnu da rade prvi pravi posao. Korisnica First-Examination-36 na Redditu postavila je pitanje korisnicima o tržištu rada u Hrvatskoj — postoje li poslovi koje je zaista uživanje raditi ili je sve jad i čemer do kraja života.

"Imam 23 godine i tek treba da uđem na tržište rada. Ovde sam valjda pročitala za svaki sektor sve najgore. Znam da nigde nije bajno i da niko ne radi svoj posao jer mu se, eto, radi. Ali ima li ovde neko kome ne dođe da otera sve kad ujutru zazvoni alarm? Ako ima, čime se bavite?

Teme za vas

Znam valjda kako svet funkcioniše i da se svi bore da opstanu, ali jednostavno nikoga nisam čula da mu je na poslu u redu. Pa ako već treba da radim svaki dan osam sati, želim da radim negde gde posle toga ne izgubim svaku volju za životom. Znam i da ljudi imaju različite uslove, motivacije i interese i da je ovo dosta subjektivno, ali želim da pročitam i nešto dobro", napisala je na Redditu.

Za razliku od nekih drugih tema, javili su joj se mnogi korisnici koji su našli posao iz snova u Hrvatskoj, bilo da rade za sebe ili za neku drugu firmu.

"Iako sam završio FER, ne radim baš potpuno IT posao. Radim u firmi koja se bavi analizom tržišta električne energije i gasa i stvarno mi je odlično. Ultra zanimljivo, puno odgovornosti, beskonačno prostora za učenje, lako se prepozna tvoj doprinos i produktivnost. Ovde sam godinu i tri meseca i uopšte ne razmišljam o promeni. Plata i uslovi su super.

Imam i nekoliko prijatelja koji su takođe veoma zadovoljni svojim poslom. Nažalost, imam više onih koji su nezadovoljni i mrze posao i sistem, sve ide ka nekoj privatizaciji. Trenutno obrazac koji sam primetio (bar u svom društvu od dvadesetak prijatelja i kolega) jeste da smo srećni samo mi koji smo otišli za poslom koji nas zaista zanima, a ne onim koji ima najbolje uslove, ime ili zvuči otmeno", bio je jedan od odgovora.

Iskustvo u američkoj firmi

Korisnica NoMuseHere napisala je da je i ona zadovoljna i da radi posao koji obožava.

"Radim u finansijama, u firmi iz RH, ali je zapravo američka i imam dnevne obaveze, ali pošto smo u različitim vremenskim zonama, njima nije bitno moje radno vreme, samo da dobiju ono što treba kad počinje njihovo. Tako da imam fleksibilan posao, bez fiksnog radnog vremena, uglavnom radim na daljinu, u kancelariju dolazim na sastanke ili kad treba nešto da prođem s kolegama ili tako na kafu.

Službeni godišnji nikad za tri godine otkako radim ovaj posao nisam iskoristila jer zbog ovog načina rada mogu da radim bilo gde. Plata nije neka američka, ali za naše uslove je u redu, međutim više mi vredi sve ovo što imam nego i dve hiljade evra veća plata. Bolovanje mi je plaćeno 100 odsto, tako da imam i mir oko toga. Odličan odnos privatnog i poslovnog života — imam dete koje jednom nedeljno ide na terapije i tada ne radim, ali nadoknadim vikendom i nikad mi nisu pravili probleme."

"Ja sam konačno zadovoljna svojim poslom jer sam posle 25 godina staža sve sredila da mi bude dobro. Knjigovođa sam, radim samostalno, od kuće, probudim se kad se probudim, pa tek onda pijem kafu i odgovaram na mejlove i pozive u pidžami. Nekad radim i dok su drugi slobodni, nekad sam slobodna da odem u šetnju, u teretanu ili na pijacu dok drugi rade. Leti idem na more koliko hoću jer mogu, doduše većinu dana i nešto radim, ali ostane mi dovoljno vremena i za kupanje."

Peva na poslu od sreće

"Jedino što ću ti reći jeste da ne očekuješ posao iz snova odmah posle fakulteta. To je retko. Ja sam baš teško radila prvih sedam godina svog radnog staža. Prve dve definitivno najteže, ali morala sam da skupim radno iskustvo da bih mogla da se prijavim za druge poslove. Sad radim svoj posao iz snova. Jedino za čim žalim jeste što nisam ranije otišla s prvog posla jer sam osećala neku odanost prema šefici koja mi je dala moj prvi posao. Ovo ti govori neko ko bukvalno srećan ide na posao, kome posao nedostaje dok je na bolovanju i ko na poslu peva od sreće."

"To ti je samo do mentaliteta, ne moraš voleti svoj posao, ali žaliti se svaki dan je previše. Meni su moji uvek govorili da upišem nešto što se isplati jer mi se svakako neće svideti. Tako sam i uradila, pa mi je prigovarao ko je stigao — šta ću s tim fakultetom. Završila sam naftno rudarstvo i obožavam svoj posao. Našla sam posao nekoliko meseci pre nego što sam završila, ali ne u Hrvatskoj. Mene iskreno motiviše novac pa malo pregrmim i kad je teško, ali većina dana mi je super. Ima li nešto što ti voliš i što te motiviše?"

"Šminka, nokti ili frizura. Najlakša zarada koja te i motiviše. Svaki put kad pomisliš koliko ti je teško da ustaneš, seti se da je 50–100 evra po glavi klijentkinje. Šminkam godinama bez ikakvih edukacija, ljudi prepoznaju kvalitet i bez sertifikata, ali dobro, ne znači da u svakom gradu može tako. Ja sam iz manjeg mesta gde svako svakoga zna i brzo se pročuje za nekoga ako dobro radi."

Posao noćnog recepcionera

"Inženjer mašinstva, iako se više bavim IT-jem nego mašinstvom. Dobro mi je, klizno radno vreme, pristojna plata. Nije neka za preterivanje, ali je u redu. Vrlo opuštena atmosfera, ako hoću jedan dan da radim nešto drugo (ili ništa), mogu. Niko me ne mikromenadžuje dok su rokovi ispunjeni. Ako moram kod lekara ili da izađem ranije, javim šefu da idem i odem. Naučio sam da je taj mir važniji od 400 evra mesečno više."

"Čini mi se da je posao noćnog recepcionera lak. Plus te ljudi ne smaraju stalno, stigneš da se odmoriš i možda čitaš knjigu u smeni kad se obave svi administrativni poslovi uveče."

"Imam iskustva na recepciji i jednom sam otišla na razgovor za posao noćnog recepcionera jer mi je to odgovaralo zbog fakulteta. Žena iz HR-a mi je otvoreno rekla da zapošljavaju samo muškarce zbog 'bezbednosnih razloga' i ako se nešto dogodi, imaće manje problema ako radi muškarac. Doslovno da zaštite sebe ako mi upadne neki pijanac ili slično. Nije ni to problem, ali bi mi bilo mnogo lakše da mi je rekla da sam nesposobna i izvređala me nego što mi je rekla da ne mogu da radim jer sam žena. Bolje da je to prećutala — u razvijenijim zemljama neko bi ih prijavio za diskriminaciju."

(Telegraf Biznis/Dnevno.hr)