Prosečna neto plata u Hrvatskoj premašila 1.600 evra: Ovo su najplaćenija zanimanja

U prvom tromesečju ove godine prosečna neto plata u Hrvatskoj, uključujući dodatke, iznosila je 1.609 evra, pokazuju podaci servisa MojaPlaća. To je rast od dva odsto u odnosu na prethodni kvartal, te devet odsto više nego u istom razdoblju prošle godine.

Medijalna plata, koja realnije prikazuje raspodelu primanja, bila je nešto niža i iznosila je 1.500 evra. To ujedno znači da više od polovine zaposlenih zarađuje ispod proseka. U odnosu na kraj prošle godine medijan je porastao za jedan odsto, dok je na godišnjem nivou zabeležio rast od deset odsto.

Teme za vas

Gledano po sektorima, najviša primanja i dalje imaju zaposleni u IT industriji, gde su plate oko 21 odsto iznad proseka i dostižu gotovo 2.000 evra. Slede delatnosti vezane uz tehnologiju i razvoj. S druge strane, najniže su plate u pomoćnim zanimanjima, koje su i do trećine ispod proseka, kao i u tekstilnoj i kožnoj industriji.

Najlošije i najbolje plaćena zanimanja

Kada se posmatraju pojedina zanimanja, na vrhu liste nalaze se lekari, piloti, kontrolori leta i programeri, čija primanja često prelaze 3.000 evra mesečno. Nasuprot tome, među najslabije plaćenima su radnici u uslužnim i pomoćnim delatnostima, poput negovatelja i spremačica, čije plate uglavnom ne dostižu ni 1.000 evra.

Najviše plate i dalje nude privatne firme u stranom vlasništvu, gde prosek iznosi oko 1.749 evra, što je iznad državnog proseka. U domaćim privatnim kompanijama i državnim preduzećima plate su nešto niže, dok su primanja u javnoj i lokalnoj upravi takođe ispod proseka.

Razlike su vidljive i u zavisnosti od veličine poslodavca. U najmanjim firmama, sa manje od deset zaposlenih, prosečna plata je najniža, dok najveće kompanije nude i najviše iznose, iznad državnog proseka. Regionalno, najniže plate beleže Vukovarsko-sremska i Koprivničko-križevačka županija, dok je Zagreb i dalje na vrhu sa prosečnom platom iznad 1.700 evra i medijanom od 1.600 evra.

Razlika između polova

Nivo obrazovanja takođe ima snažan uticaj na primanja. Osobe sa postdiplomskim obrazovanjem ili MBA diplomom zarađuju znatno više od proseka, dok visokoobrazovani radnici imaju nešto iznadprosečne plate. Srednja stručna sprema, sa druge strane, donosi primanja ispod proseka.

Podaci pokazuju i razliku između polova: muškarci su u prvom kvartalu u proseku zarađivali 14 odsto više od žena, pri čemu su njihove prosečne plate iznosile oko 1.730 evra, dok su žene u proseku primale 1.512 evra.

(Telegraf Biznis/Dnevno.hr)