Nekada su luksuz bili automobili i putovanja, danas nešto sasvim drugo: "Samo da plata izdrži do kraja meseca"

Skup automobil, velika kuća, egzotično putovanje, večera u dobrom restoranu ili garderoba poznatih brendova nekada su bili sinonimi za luksuz. Danas se za sve veći broj ljudi granica pomerila mnogo niže - luksuz postaje mogućnost da se plate svi računi i da na računu ipak nešto ostane do sledeće plate.

Svakodnevni život sve više se pretvara u pažljivo računanje. Kupovine se planiraju unapred, cene porede, čekaju se akcije, dok se veći izdaci odlažu za trenutak kada u kućnom budžetu bude više prostora.

Teme za vas

Čak i stvari koje su nekada smatrane sasvim uobičajenim mogu postati ozbiljan finansijski izazov.

Pun frižider, odlazak kod zubara kada se pojavi problem, kupovina svega što je potrebno deci ili odlazak na more bez zaduživanja za neke porodice postaju standard koji nije jednostavno dostići.

Jedan kvar može da poremeti ceo budžet

Problem posebno dolazi do izražaja kada se pojavi neplanirani trošak.

Kvar automobila, popravka u stanu ili neočekivani račun mogu da poremete pažljivo isplaniran kućni budžet. Zbog toga se pojedini troškovi odlažu, uključujući i one koje ne bi trebalo dugo ostavljati po strani.

Psiholog Slađana Đaković za Dnevni avaz objašnjava da stalna finansijska neizvesnost nije samo ekonomsko pitanje, već može postati i svakodnevni psihološki teret.

Kada čovek neprestano razmišlja o računima, cenama, kreditima i tome da li će plata biti dovoljna do kraja meseca, mozak dugo ostaje u stanju pojačane pripravnosti. U pozadini se stalno nalazi isto pitanje - šta ako novca ne bude dovoljno?

Takvo stanje, upozorava Đaković, može vremenom dovesti do hroničnog stresa, anksioznosti, razdražljivosti, problema sa spavanjem, osećaja bespomoćnosti i gubitka kontrole.

Od plate do plate

Kada najveći deo energije odlazi na rešavanje neposrednih finansijskih problema, sve je teže praviti dugoročne planove.

Odmor, školovanje dece, lične želje ili stvaranje finansijske rezerve pomeraju se u drugi plan. Za neke ljude budućnost je nešto što mogu da planiraju, dok je za druge glavni cilj stići do kraja meseca bez novog duga.

Novac u takvoj situaciji prestaje da predstavlja samo sredstvo kojim se nešto kupuje.

On postaje osećaj sigurnosti - mogućnost da porodica odgovori na nepredviđeni trošak i da makar delimično kontroliše ono što je čeka.

Finansijski pritisak ulazi i u porodicu

Problemi sa novcem mogu da se preliju i na porodične odnose.

Partneri mogu češće da se sukobljavaju oko troškova, deca osećaju napetost roditelja, dok se kod pojedinih članova porodice može pojaviti osećaj krivice zbog toga što smatraju da finansijski ne doprinose dovoljno.

Đaković objašnjava da novac ponekad nije ni pravi uzrok sukoba, već mesto na kojem izlaze strah, nemoć i frustracija.

Zbog toga kao jedan od važnih zaštitnih faktora izdvaja otvorenu komunikaciju između partnera - razgovor o problemima bez međusobnog optuživanja i zajedničko traženje rešenja.

Istovremeno upozorava da stvarne finansijske teškoće ne mogu da nestanu jednostavnim pozitivnim razmišljanjem. Računi i rate moraju da budu plaćeni, hrana kupljena, a svakodnevne potrebe porodice podmirene. Promenilo se, međutim, i samo shvatanje luksuza.

Za nekoga ko posle svih računa može da napuni frižider, reši nepredviđeni kvar, ode kod zubara kada mu je potrebno i još ostavi nešto novca sa strane, upravo takva finansijska sigurnost danas može vredeti više od nekadašnjih simbola prestiža.

(Telegraf Biznis/Avaz.ba)