Zlatiborac više nije samo pršuta: Ko je Aleksandar Stojanović i koliko danas vredi mesni gigant iz Mačkata?

Iza jednog od najpoznatijih domaćih brendova suvomesnatih proizvoda ne stoji samo poslovna strategija, već i porodična priča koja je počela mnogo pre nego što je Zlatiborac postao ime koje se prepoznaje na rafovima širom Srbije. U njenom središtu je Milomir Stojanović, čovek rođen 1936. godine, koji je sačuvao tradiciju proizvodnje mesa svoje porodice i preneo je na narednu generaciju.

U vremenu kada se porodični zanati često gase pred naletom industrije, Stojanović je uspeo da očuva znanje, način proizvodnje i vezu sa krajem iz kog je potekao. Ta tradicija kasnije će postati temelj za kompaniju koju je njegov naslednik Aleksandar Stojanović osnovao 1992. godine.

Teme za vas

Danas, više od tri decenije kasnije, ime Zlatiborac povezano je sa kompanijom koja ostvaruje više od 7,8 milijardi dinara godišnjeg prihoda, ali iza tih brojki i dalje stoji ista početna ideja - da se porodično znanje pretvori u proizvod koji može da osvoji mnogo šire tržište od onog na kojem je nastao.

Danas se na čelu kompanije nalazi Aleksandar Stojanović, čovek koji je početkom devedesetih od porodične tradicije napravio kompaniju sa više od 7,8 milijardi dinara godišnjeg prihoda.

Ime Zlatiborac decenijama je sinonim za pršutu, slaninu i druge proizvode od suvomesnatog mesa, ali iza prepoznatljivog brenda nalazi se ozbiljan domaći prehrambeni biznis.

Kompaniju Zlatiborac osnovao je Aleksandar Stojanović 1992. godine, oslanjajući se na dugu tradiciju proizvodnje mesa u zlatiborskom kraju. Sama kompanija navodi da je Stojanović te godine osnovao Zlatiborac, dok ga Srpski poslovni klub Privrednik danas navodi kao vlasnika kompanije.

Danas je vlasnička slika prilično jasna: Aleksandar Stojanović poseduje 100 odsto Zlatiborca. Direktor kompanije je Dušan Knežević.

Prihod od 7,8 milijardi dinara

Najzanimljivija priča, međutim, nalazi se u poslovnim bilansima.

Prema dostupnim poslovnim podacima, Zlatiborac je tokom 2025. godine ostvario 7,806 milijardi dinara ukupnih prihoda, što je više nego 2024. godine, kada su prihodi iznosili 7,516 milijardi dinara.

Još je zanimljivija dobit. Kompanija je 2025. završila sa 771,4 miliona dinara neto dobiti, dok je godinu ranije profit iznosio 731,3 miliona dinara.

Istovremeno, kapital kompanije porastao je na oko 4,38 milijardi dinara, a EBITDA je iznosila približno 1,18 milijardi dinara.

Zlatiborac je na kraju 2025. imao 619 zaposlenih, dok je prosečna bruto zarada po zaposlenom, prema istom izvoru, bila oko 248.271 dinar mesečno.

Drugim rečima, iza brenda koji je nastao u Mačkatu danas stoji kompanija koja posluje u milijardama dinara.

Od porodične tradicije do industrije

Priča Zlatiborca nije počela u velikoj fabrici.

Proizvodnja mesa u ovom kraju ima dugu tradiciju, a kompanija u svojoj istoriji navodi da su još početkom 20. veka proizvođači iz užičkog kraja svoje proizvode plasirali širom tadašnje zemlje.

Posebno mesto u toj priči zauzima porodica Stojanović. Kompanija navodi da je Milomir Stojanović, rođen 1936. godine, sačuvao porodičnu tradiciju proizvodnje, da bi Aleksandar Stojanović 1992. godine osnovao današnji Zlatiborac.

Već naredne godine stiglo je i međunarodno priznanje - Zlatiborac navodi da je 1993. osvojio nagradu za kvalitet na sajmu u Madridu.

Od tada je brend iz Mačkata prerastao lokalne okvire.

Nije ostao samo na mesu

Stojanović danas nije vezan samo za osnovnu kompaniju.

U vlasničkoj strukturi kompanije Zlatiborac Agrar, osnovane 2016. godine, Aleksandar Stojanović ima 80 odsto, dok preostalih 20 odsto pripada samom Zlatiborcu. Direktor je Mirko Stojanović.

Zanimljivo je da je Zlatiborac Agrar tokom 2025. ostvario oko 294,3 miliona dinara prihoda, uz 4,7 miliona dinara neto dobiti.

To pokazuje da je poslovni model proširen i na poljoprivredni segment i stočarsku proizvodnju.

Državne subvencije i nove investicije

Zlatiborac je poslednjih godina bio i korisnik državne podrške za investicije.

Kompaniji je 2024. godine odobreno 291.380 evra subvencije za automatizaciju proizvodno-tehničkih kapaciteta u pogonu u Mačkatu. Prema objavljenim informacijama, državna pomoć trebalo je da predstavlja oko 17 odsto ukupne vrednosti investicije, dok je kompanija bila obavezna da uloži najmanje 1,45 miliona evra u materijalnu i nematerijalnu imovinu.

To nije prvi slučaj državne podrške: Zlatiborac je 2018. godine dobio oko 430.088 evra subvencija za proširenje proizvodnih kapaciteta, uz tadašnju obavezu zapošljavanja najmanje 107 radnika na neodređeno vreme.

Ko je zapravo Aleksandar Stojanović?

Za razliku od pojedinih velikih domaćih biznismena, Stojanović nije čovek koji je decenijama bio deo tabloidne poslovne scene. Njegova karijera je pre svega vezana za Zlatiborac i prehrambenu industriju.

Njegov poslovni profil ipak je poslednjih godina postao vidljiviji. U decembru 2024. godine Aleksandar Stojanović, osnivač i vlasnik Zlatiborca i Zlatiborac Agrara, izabran je za člana Srpskog poslovnog kluba Privrednik.

To je zanimljiv podatak jer je Privrednik jedno od najpoznatijih udruženja velikih domaćih privrednika.

Ali iz javno dostupnih podataka koje smo proverili ne bi bilo korektno izvlačiti zaključak da Zlatiborac ima političku zaštitu ili da je poslovni uspeh kompanije posledica političkih veza. Ono što se može dokumentovati jeste vlasništvo, poslovni rezultati, državne subvencije i Stojanovićevo članstvo u poslovnom klubu.

Od Mačkata do stranih tržišta

Zlatiborac je tokom razvoja kompanije proširio plasman van Srbije. Prema ranije objavljenim podacima, proizvodi su plasirani na tržišta regiona, ali i u Austriju, Rumuniju, Albaniju, Španiju, Švedsku, Rusiju i na tržišta Bliskog istoka. Tako je lokalna tradicija proizvodnje pršute postala osnova za kompaniju koja danas posluje na znatno većoj skali.

Brojke iz 2025. godine najbolje pokazuju razmeru tog rasta: 7,8 milijardi dinara prihoda, 771 milion dinara dobiti, više od 600 zaposlenih i kapital od oko 4,4 milijarde dinara.

Od male kompanije osnovane 1992. godine do velikog proizvođača hrane, Zlatiborac je tako postao jedan od primera kako tradicionalni proizvod iz jednog kraja Srbije može da preraste u ozbiljan industrijski brend.

(Telegraf Biznis)