Trudnice preduzetnice pred teškim izborom: Puna naknada uz zatvaranje radnje, nastavak poslovanja je prepolovi

Pokretanje sopstvenog posla podrazumeva rizik, ali za veliki broj žena u Srbiji jedan od najvećih izazova pojavljuje se kada odluče da postanu majke. Tada trudnoća, osim privatnog pitanja, postaje i ozbiljna poslovna računica.

Žene su vlasnice oko 32 odsto preduzeća u Srbiji, uglavnom preduzetničkih radnji i mikroprivrednih društava, dok je, prema podacima Privredne komore Srbije, kako prenose Biznis i finansije, čak 99 odsto ženskih preduzeća mikro veličine.

Teme za vas

Prema poslednjim podacima UN, 43,8 odsto preduzetnica mlađe je od 45 godina.

Za mnoge od njih odlazak na trudničko i porodiljsko odsustvo zato otvara vrlo praktična pitanja - ko će voditi posao, šta će se dogoditi sa klijentima i prihodima i da li će firma moći da nastavi da radi dok je vlasnica odsutna.

Dve mogućnosti, obe imaju cenu

Položaj preduzetnica tokom prethodnih godina jeste menjan. Izmenama propisa iz 2018. godine one su jasnije prepoznate u sistemu finansijske podrške porodicama sa decom, dok je 2021. povećan maksimalni mesečni iznos osnovice za obračun naknade.

Nove promene usledile su 2023. godine, kada su dobile, između ostalog, pravo na dve godine odsustva za treće i svako naredno dete, kao i mogućnost da otac koji je zaposlen kod poslodavca koristi odsustvo radi nege deteta kada je majka preduzetnica.

Ipak, njihov položaj i dalje se razlikuje od položaja žena zaposlenih kod poslodavca.

Poseban problem imaju žene čiji posao gotovo potpuno zavisi od njihovog ličnog angažovanja - vlasnice malih radnji, samostalne preduzetnice i paušalke.

Prema važećim pravilima koja navodi B&F, preduzetnica koja želi punu naknadu tokom odsustva trebalo bi da obustavi poslovanje. Ukoliko nastavi da obavlja delatnost, odnosno radnja ostane aktivna, naknada joj se umanjuje za 50 odsto.

U praksi to znači izbor između pune naknade uz mirovanje poslovanja i nastavka rada firme uz manja lična primanja.

Šta se događa sa firmom dok majka odsustvuje?

Kod većih kompanija posao zaposlenog koji privremeno odsustvuje može da preuzme kolega. Kod malog biznisa situacija je znatno komplikovanija.

Ako je vlasnica istovremeno osoba koja radi sa klijentima, prodaje proizvode ili pruža uslugu, njeno višemesečno odsustvo može direktno da utiče na prihode.

Jedna od mogućnosti jeste angažovanje osobe koja će je zameniti, ali to donosi novi trošak upravo u periodu kada se porodični izdaci povećavaju.

Druga mogućnost je privremena obustava delatnosti, ali ona može da prekine kontinuitet poslovanja i dovede do gubitka klijenata.

Zbog toga, prema iskustvima, neke preduzetnice nastavljaju da rade i tokom trudnoće ili se poslu vraćaju ranije nego što su prvobitno planirale.

Naknada može biti svega nekoliko hiljada dinara

Još jedan problem je visina primanja tokom odsustva.

Za razliku od zaposlenih žena, preduzetnicama nije garantovana minimalna naknada tokom porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, pa u pojedinim slučajevima mesečni iznos može biti svega nekoliko hiljada dinara.

Zbog toga se već godinama predlaže dalje približavanje prava preduzetnica pravima žena zaposlenih kod poslodavca.

Među predloženim merama su bolji pristup finansiranju, poreske olakšice, jednostavnije administrativne procedure, podrška prilikom povratka na posao i mogućnosti koje bi olakšale angažovanje zamene dok vlasnica odsustvuje.

Problem je posebno značajan upravo zbog strukture ženskog preduzetništva u Srbiji.

Kada je firma mala, a vlasnica istovremeno njen ključni ili jedini radnik, nekoliko meseci odsustva nije samo pitanje organizacije. Može da postane pitanje opstanka čitavog posla.

Zato se za veliki broj žena koje rade za sebe planiranje porodice ne završava pitanjem kada žele dete. Uz njega ide još jedno, mnogo manje privatno pitanje - šta će se za to vreme dogoditi sa firmom koju su godinama gradile.

(Telegraf Biznis/Biznis&Finansije)