Ovaj biznis zvuči kao šala, ali ljudi ga masno plaćaju: Neko drugi raskida vezu umesto vas

Postoje stvari koje čovek može da uradi sam, ali bi najradije platio bilo kome da ih uradi umesto njega. Da čeka u redu, ode po paket, očisti stan, telefonira umesto njega ili završi neki neprijatan posao. A onda se pojavilo tržište koje je otišlo korak dalje. Neko je odlučio da ljudima naplati ono što im je možda najteže da urade - da raskinu vezu.

Na internetu se mogu pronaći servisi koji nude upravo takvu uslugu. Umesto da sami izgovorite ono čuveno „moramo da razgovaramo“, možete angažovati drugu osobu da saopšti partneru da je veza završena, putem telefona, poruke ili drugog dogovorenog načina komunikacije. Na prvi pogled zvuči kao biznis iz komedije, ali kada se pogleda iz ekonomskog ugla, priča postaje mnogo zanimljivija. Jer ako je neko spreman da plati drugoj osobi da uradi nešto što može da uradi besplatno, onda je pronađena tržišna vrednost neprijatnosti.

Teme za vas

Čovek u ovom slučaju zapravo ne plaća nekoliko minuta telefonskog razgovora. Plaća da ne mora da ih provede u neprijatnosti. To je princip koji postoji gotovo svuda oko nas. Kada nekoga platimo da očisti kuću, ne kupujemo samo čišćenje, već slobodno vreme. Kada platimo dostavu, ne kupujemo samo hranu, već komfor. Kada angažujemo nekoga da stoji u redu umesto nas, kupujemo vreme koje bismo inače izgubili. Kod raskida veze stvar postaje mnogo neobičnija, jer se praktično plaća emocionalna distanca.

Cena takve usluge zavisi od toga šta se tačno traži. Jedno je poslati kratku poruku, a nešto sasvim drugo obaviti telefonski razgovor, objasniti situaciju i suočiti se sa emotivnom reakcijom druge strane. Zato ovaj biznis nije baš tako jednostavan kao što na prvi pogled izgleda. Osoba koja raskida vezu umesto klijenta mora da zna kako da saopšti neprijatnu vest, ostane pribrana i ne pretvori čitavu stvar u još veći haos. Ne prodaje se, dakle, samo vreme, već komunikaciona veština i spremnost da se uradi ono što neko drugi ne želi da uradi.

U tome se krije i šira priča o savremenoj ekonomiji. Tržište danas sve manje prodaje samo proizvode, a sve više prodaje ušteđeno vreme, komfor i oslobađanje od neprijatnosti. Nekada ste sami išli u kupovinu, danas plaćate dostavu. Nekada ste sami čistili stan, danas angažujete servis. Nekada ste organizovali putovanje, danas plaćate nekome da vam napravi čitav aranžman. Ako postoji dovoljno ljudi kojima je neki posao naporan, dosadan ili neprijatan, vrlo brzo se pojavi neko ko će pokušati da ga pretvori u uslugu.

Zato je raskid veze samo ekstreman i pomalo bizaran primer jednog veoma ozbiljnog ekonomskog pravila: novac se može zaraditi tamo gde postoji problem koji je nekome dovoljno važan da plati da ga drugi reši. Nije važno što taj problem nije tehnički, finansijski ili poslovni. Može biti potpuno ličan, neprijatan i emotivan. Ako postoji potražnja, neko će pokušati da napravi ponudu.

I upravo zbog toga ovakvi biznisi privlače pažnju. Oni pokazuju koliko je granica između privatnog života i tržišta postala tanka. Ljudi danas plaćaju da im neko sačuva mesto u redu, pronađe partnera, pravi im društvo, čuva kućnog ljubimca, organizuje život, a očigledno postoji i tržište za one koji žele da neko drugi kaže „gotovo je“ umesto njih.

Naravno, teško je zamisliti da bi ovakva usluga mogla postati masovna industrija. Raskid veze ipak nije administrativni zadatak, a angažovanje treće osobe može da donese više komplikacija nego što ih rešava. Ali kao ekonomski fenomen predstavlja savršen primer kako nastaju neobični biznisi. Tamo gde postoji ljudska slabost, neprijatnost, nedostatak vremena ili jednostavno želja da se nešto ne uradi lično, pojavljuje se prostor za tržište.

Možda je zato najzanimljivija lekcija ovog biznisa mnogo jednostavnija nego što izgleda: u ekonomiji gotovo sve može postati proizvod ako pronađete dovoljno ljudi koji žele da plate da njihov problem nestane. Čak i raskid ljubavne veze.

(Telegraf Biznis)