Meta udarila na Brisel i poručila da je nadzor prešao svaku meru

Američka tehnološka kompanija Meta danas je otvoreno ušla u sukob sa evropskim antimonopolskim regulatorima, optužujući ih za, kako tvrdi, preterane i neselektivne zahteve za dostavljanje podataka tokom dve istrage koje traju već četiri godine.

U saopštenju koje je kompanija objavila, Meta navodi da pojedini zahtevi institucija Evropske unije, posebno oni povezani sa Facebookom i tržištem onlajn oglašavanja, deluju kao pokušaj da se prikupe svi mogući podaci bez jasnih i preciznih kriterijuma.

Teme za vas

Kompanija upozorava da se tim postupcima briše granica između zakonitog nadzora i neselektivnog prikupljanja informacija, što, kako kažu, predstavlja opasan presedan ne samo za njih, već i za čitavu digitalnu industriju.

Gde su granice ovlašćenja regulatora

Meta u svom saopštenju jasno navodi da se sada postavlja ključno pitanje gde se završavaju ovlašćenja evropskih regulatora. Prema njihovim rečima, način na koji se istrage trenutno vode otvara rizik da se one pretvore u masovno prikupljanje podataka bez jasnog pravnog okvira i precizno definisanog cilja.

Iz kompanije poručuju da takav pristup ne ugrožava samo poslovanje, već i osnovna pravila pravne sigurnosti, jer se od kompanija traže ogromne količine informacija bez preciznog objašnjenja šta je tačno predmet istrage.

S druge strane, institucije Evropske unije već godinama tvrde da je snažniji nadzor neophodan kako bi se sprečile zloupotrebe tržišne moći i nelojalna konkurencija, posebno kada je reč o tržištu digitalnog oglašavanja.

Novi zakoni dodatno zategli odnose između EU i Big Techa

Metina kritika dolazi u trenutku kada su odnosi između velikih tehnoloških kompanija i Brisela ionako ozbiljno zategnuti zbog stupanja na snagu novih evropskih zakona, pre svega Digital Markets Act i Digital Services Act.

Ovi propisi značajno su proširili obaveze velikih platformi, posebno u oblasti konkurencije, zaštite potrošača i kontrole sadržaja. Evropska unija smatra da su ovakve mere neophodne jer tehnološki giganti imaju ogromnu tržišnu moć koju je do sada bilo teško kontrolisati.

Meta i druge velike kompanije, međutim, sve češće upozoravaju da se regulativa pretvara u prekomerno administrativno opterećenje koje usporava inovacije i povećava poslovne troškove.

Prema tumačenju Mete, novi talas zahteva za podacima dodatno pojačava pritisak i pokazuje pravac u kojem se kreće evropska digitalna politika, sa sve većim uplitanjem regulatora u unutrašnje poslovanje tehnoloških platformi.

Sukob između Brisela i Big Techa time ulazi u novu fazu, u kojoj će se, uz borbu za tržište i konkurenciju, sve više voditi i pravna bitka oko granica državne kontrole nad digitalnim gigantima.

(Telegraf Biznis)