Računari od pečuraka više nisu naučna fantastika: Naučnici ih već koriste kao memoriju

Ideja zvuči neverovatno, ali je već potvrđena u praksi. Naučnici su pokazali da pečurke mogu da funkcionišu kao računarski čipovi, sposobni da obrađuju i pamte podatke, bez klasičnih metala i skupih poluprovodnika.

Istraživači sa The Ohio State University otkrili su da jestive gljive, poput šitake pečuraka, mogu da se koriste kao organski memristori, posebna vrsta memorijskih komponenti koje pamte prethodna električna stanja, slično ljudskom mozgu.

Teme za vas

Drugim rečima, pečurka može da zapamti informaciju.

Zašto su pečurke idealne za "žive računare"

Memristori na bazi pečuraka pokazali su stabilne memorijske efekte slične klasičnim čipovima, ali uz jednu veliku prednost. Oni troše znatno manje energije i napravljeni su od biorazgradivog materijala, za razliku od klasičnih komponenti koje zahtevaju retke minerale i ogromnu potrošnju struje u data centrima.

Kako objašnjava Džon LaRoko, glavni autor studije, ovakvi sistemi oponašaju način na koji rade neuronske mreže u mozgu, što znači da im nije potrebna velika količina energije kada miruju ili rade minimalno.

Istraživači su uzgajali šitake i obične pečurke, zatim ih sušili i povezivali sa elektronskim kolima. Različiti delovi pečurke pokazali su različita električna svojstva, što je omogućilo programiranje memorije.

Tokom testiranja, pečurka je mogla da menja električna stanja i do 5.850 puta u sekundi, uz oko 90 odsto tačnosti. Kada su performanse opadale, rešenje je bilo jednostavno, povezivanje više pečuraka u isti sistem, baš kao što mozak koristi više neurona.

Budućnost računara možda raste iz zemlje

Studija, objavljena u časopisu PLOS ONE, pokazuje da je bioelektronika ozbiljan kandidat za buduće računare. Organski memristori bi u budućnosti mogli da se koriste u nosivim uređajima, autonomnim sistemima, pa čak i u svemirskim misijama, gde su mala potrošnja energije i otpornost ključni.

Iako je tehnologija još u ranoj fazi i daleko od komercijalne primene, istraživači ističu da su potrebni resursi iznenađujuće jednostavni. Kako kažu, sve može da počne od običnog komposta i osnovne elektronike.

Ako se dalji razvoj pokaže uspešnim, budući računari možda neće biti samo hladne mašine od silicijuma, već živi sistemi inspirisani prirodom.

(Telegraf Biznis)