Da li veštačka inteligencija može sama da pokreće sajber napade?

Sve veći broj stručnjaka za tehnologiju i bezbednost upozorava da veštačka inteligencija brzo poboljšava svoju sposobnost izvođenja sajber napada, što podiže zabrinutost da bi potpuno automatizovani napadi na kraju mogli postati neizbežni.

Ova upozorenja sugerišu da sistemi veštačke inteligencije više nisu ograničeni na podršku ljudskim hakerima, već́ bi uskoro mogli biti sposobni da planiraju i izvršavaju napade uz minimalno ili nikakvo ljudsko učešće.

Teme za vas

Nedavne diskusije među kreatorima politike ističu kako veštačka inteligencija i druge nove tehnologije menjaju globalni pejzaž sajber pretnji.

Stručnjaci tvrde da čak i kada su na snazi jake mere bezbednosti, napredne sisteme veštačke inteligencije i dalje mogu zloupotrebiti kriminalci ili neprijateljske grupe za pokretanje napada u razmerama kakve nikada ranije nisu viđene.

Za razliku od tradicionalnih sajber pretnji, napadi pokretani veštačkom inteligencijom mogli bi biti brži, prilagodljiviji i daleko teži za otkrivanje ili zaustavljanje.

Istraživači su takođe upozorili da bi budući sistemi veštačke inteligencije mogli značajno smanjiti veštine, vreme i resurse potrebne za izvođenje složenih sajber operacija.

Zadaci koji su nekada zahtevali visoko obučene stručnjake, kao što su pronalaženje slabosti u mrežama, analiza izvornog koda ili kombinovanje više ranjivosti u jedan napad, sve se efikasnije obavljaju pomoću alata veštačke inteligencije.

U kontrolisanim eksperimentima, sistemi veštačke inteligencije su već́ pokazali sposobnost da efikasnije identifikuju bezbednosne propuste od većine ljudskih učesnika.

Organizacije za testiranje bezbednosti izveštavaju o jasnom napretku u oblastima kao što su obrnuti inženjering, otkrivanje ranjivosti, ulančavanje ranjivosti i automatizovana analiza koda.

Pre samo kratkog vremena, mnogi sistemi veštačke inteligencije su se borili sa osnovnim programiranjem, logičkim rezonovanjem i kontekstualnim razumevanjem.

Danas, ta ograničenja brzo nestaju, što navodi stručnjake da se pitaju koliko bi ovi sistemi mogli postati sposobni u bliskoj budućnosti.

Uprkos ovom razvoju, potpuno autonomni sajber napadi vođeni veštačkom inteligencijom još uvek nisu stvarnost.

Trenutno, takvi napadi i dalje zahtevaju ljudsko vođstvo, specijalizovane alate ili pristup zaštićenim sistemima.

U nekim dokumentovanim slučajevima, napadači su morali namerno da obmanu sisteme veštačke inteligencije predstavljajući zlonamerne aktivnosti kao legitimne bezbednosne testove pre nego što bi se mogle dogoditi bilo kakve štetne radnje.

Ovo pokazuje da zaštitne mere i dalje igraju važnu ulogu, čak i ako nisu nepogrešive.

Zakonodavci i regulatori sada ispituju kako bi hakeri i sajber kriminalne grupe koje sponzorišu države mogle da koriste veštačku inteligenciju za jačanje svojih operacija.

Tekuće diskusije se fokusiraju na to da li su postojeći zakoni, politike i bezbednosni okviri dovoljni za rešavanje ovih novih pretnji ili će biti potrebni novi propisi.

Gledajući unapred, stručnjaci se slažu oko jedne tačke: veštačka inteligencija će nastaviti da se razvija.

Da li će postati moćno odbrambeno sredstvo ili glavno ofanzivno oružje zavisiće od odluka donetih danas.

Budućnost sajber bezbednosti može biti oblikovana time koliko efikasno se društva pripremaju za sisteme veštačke inteligencije koji su sve više sposobni da deluju samostalno.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)