Lažno predstavljanje na internetu: Kako catfishing postaje sve češća prevara među mladima

U digitalnom svetu gde je balans realnog i virtuelnog sve veći izazov, catfishing je postao jedna od najrasprostranjenijih i najopasnijih prevara među mladima. Iako deluju bezazleno, lažni profili, ukradene fotografije, izmišljene životne priče, ostavljaju ozbiljne posledice na decu, tinejdžere, ali i odrasle. Upravo zato platforma #BoljiOnline kompanije A1 Srbija, koja inspiriše razgovore o digitalnoj bezbednosti, mentalnom zdravlju i odgovornom korišćenju tehnologije, ovu temu stavlja u fokus u vreme kada zbog digitalizacije poslova, fakulteta i hobija sve više vremena provodimo u virtuelnom svetu.

Da li ste znali da je catfishing oblik digitalne prevare u kojem se osoba predstavlja lažnim identitetom – koristeći lažne slike, ime ili ceo izmišljeni profil – kako bi stekla poverenje i manipulisala drugom osobom? Opasnost catfishinga leži u tome što se ne oslanja na tehničku nepismenost dece, tinejdžera i odraslih, već na njihove emocije. Lažni profili se predstavljaju kao vršnjaci, prijatelji prijatelja, neko ko ‚‚razume”, neko ko ‚‚sluša”, neko ko ‚‚liči na mene”. Tako nastaju odnosi koji deluju blisko, a zapravo služe manipulaciji – od prikupljanja ličnih podataka, do sticanja poverenja koje kasnije može biti zloupotrebljeno.

Teme za vas

Kako lakše prepoznati ove profile? Za početak, neophodno je obratiti pažnju na nekoliko znakova kojima se sami odaju. Ukoliko neko prebrzo pokazuje previše interesovanja ili ima profil bez stvarnih tragova života, insistira na prelasku u privatne poruke i, najčešće, stvara emocionalni pritisak za poveravanje informacije koje nikada ne bi podelili u offline okruženju – šanse da imamo posla sa catfish profilom su veoma velike.

Stručnjaci za digitalnu komunikaciju sa Instituta za digitalne komunikacije sa kojim A1 Srbija razvio platformu #BoljiOnline naglašavaju da mladi poseduju određeni nivo digitalne pismenosti ali su preopterećeni informacijama i nespremni na suptilne forme manipulacije koje su danas sve prisutnije. Dok roditelji brinu o virusima, hakovanju i aplikacijama, najbrže rastući rizik nije tehnički, već psihološki: mladi veruju profilu, a ne osobi. Zato je cilj ove platforme da se skrene pažnja na ono što često promiče – da je lažan identitet samo početak problema. Najveća šteta se događa onda kada mlada osoba ili dete poveruje da se na drugoj strani nalazi neko iskren, blizak i stvaran.

Kroz platformu #BoljiOnline i edukativne sadržaje cilj je da se roditeljima pruže jednostavne, primenjive smernice: kako da razgovaraju sa decom pre nego što dođe do problema, kako da prepoznaju promene u ponašanju koje mogu biti posledica digitalne manipulacije i kako da zajedno sa decom analiziraju profile, poruke i situacije koje zahtevaju oprez. Umesto zastrašivanja, akcenat je na osnaživanju dece i mladih da nauče da prepoznaju zamke, a roditelji, nastavnici i influenseri da razumeju svet u kom deca i tinejdžeri provode najveći deo dana.

Sajber bezbednost jedan je od većih fokusa poslovanja kompanije A1 Srbija. Catfishing je postao svakodnevica generacije koja online upoznaje prijatelje, ostvaruje prve simpatije i formira identitet. Cilj platforme #BoljiOnline nije samo da upozori, već da otvori prostor za razgovor u porodici, školi i zajednici, kako bi mladi imali dovoljno znanja, samopouzdanja i podrške da ostanu bezbedni u svom digitalnom svetu.

(Telegraf.rs/PR)