Vreme čitanja: oko 4 min.
Eksperti otkrivaju: Evo zašto je važno da živite u naselju sa puno zelenila
Vreme čitanja: oko 4 min.
Neka istraživanja pokazuju da čak 7 od 10 Evropljana bira mesto stanovanja na osnovu blizine zelenim površinama
Brz tempo života u urbanim sredinama sve više nameće potrebu savremenom čoveku da u zgusnutom rasporedu pronađe vremena i za boravak u prirodi, jer je upravo to ono što, između ostalog, utiče pozitivno na njegovo raspoloženje i opšte psihofizičko zdravlje. Zapravo, sve više ljudi širom sveta postaje svesno važnosti života u okruženju punom zelenila, pa tako neka istraživanja pokazuju da čak 7 od 10 Evropljana bira mesto stanovanja na osnovu blizine zelenim površinama.
Biofilija, odnosno iskonska potreba čoveka da bude u kontaktu sa prirodom, postao je "recept" za fizički i emocionalno zdrav život u gradu, a Belgrade Waterfront je upravo osluškujući te potrebe i prateći trendove u oblasti pejzažne arhitekture na desnoj obali Save izgradio najsavremenije naselje u kojem se ozelenjavanju posvećuje posebna pažnja.
IZABERITE STAN U BLIZINI PARKA
Želeći da stanarima i posetiocima pruži maksimalan ugođaj, Belgrade Waterfront je uređenje i ozelenjavanje javnih površina poverio specijalizovanom timu stručnjaka, predvođenom menadžerom za pejzažnu arhitekturu, po čemu se Beograd na vodi izdvaja među drugim urbanističkim projektima u Srbiji. Zahvaljujući pažljivo projektovanim planovima, više od 40 odsto ukupne površine ovog višestruko nagrađivanog projekta nalazi se pod zelenilom. Do sada je zasađeno ili će biti zasađeno više od 2.000 stabala, a svakog meseca se širom najmodernijeg naselja u zemlji posadi u proseku od 10 do 20 novih sadnica.
-Svaka zgrada Beograda na vodi ima unutrašnje uređeno dvorište, a više od trećine svake parcele prekriveno je zelenilom. Zahvaljujući blizini Savskog parka i drugih velikih zelenih površina ispunjena je preporuka Svetske zdravstvene organizacije da na 300 metara od svake stambene zgrade treba da postoji najmanje 0,5 hektara zelene površine, čime se u velikoj meri umanjuje efekat toplotnih ostrva i doprinosi smanjenju temperature u čitavom kompleksu - istakao je Miloš Radonjić, menadžer za pejzažnu arhitekturu Belgrade Waterfront-a.
Savski park, jedno od omiljenih mesta mališana u Beogradu, osim jedinstvenog igrališta, multifunkcionalnih terena za timske sportove i 700 metara dugačke staze za džoging, krasi i više od 140 stabala koja čine da boravak u parku u svakom trenutku bude prijatan. Neka od njih, kao što su ukrasne jabuke i dekorativne trešnje, podsećaju posetioce na lokalnu tradiciju, u kojoj ove dve voćke zauzimaju važno mesto. Drvoredi prave prijatnu hladovinu na Savskom trgu i Sava Promenadi, omiljenom beogradskom šetalištu, a sadnice javora, graba i drugih vrsta drveća posađeni su duž čitavog Bulevara Vudroa Vilsona, čime se u velikoj meri doprinosi ne samo pročišćenju vazduha na ulici i okruženju, već i spušta temperatura u čitavom naselju.
POGLEDAJTE SPECIJALNU PONUDU STANOVA
Brankica Ristanović iz Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije ističe da se prilikom sadnje mora primeniti integrisano znanje iz više naučnih disciplina:
-Drveće i druge kategorije zelenila u urbanim sredinama odavno više nemaju prvenstveno dekorativnu ulogu, već su deo pažljivo osmišljene i ekološki funkcionalne zelene infrastrukture koja poboljšava održivost i kvalitet urbanog života i predstavlja velikog saveznika u borbi protiv klimatskih promena od kojih su naročito gradovi pogođeni. Otuda je jako važno da prilikom projektovanja svaki zeleni prostor ima svoju svrhu i sanitarno-ekološku funkciju, odnosno da iza njega stoji integrisano znanje iz pejzažne arhitekture koja sažima oblasti biologije, ekologije, pedologije, klimatologije, parternog uređenja i urbanog planiranja primenjeno kroz praktične inženjerske metode. Samo na taj način možemo da stvorimo okvir u kome su čovek, priroda i grad pomireni uzajamnim dobrobitima i uživamo u blagodetima kao što su obilje kiseonika, smanjena temperatura i blagotvoran uticaj na fizičko i mentalno zdravlje - objasnila je ona.
O tome sa koliko pažnje Belgrade Waterfront pristupa zaštiti životne sredine, ali i podizanju ekološke svesti kod najmlađih, govori i činjenica da će u budućoj najsavremenijoj dvojezičnoj državnoj osnovnoj školi, koja će biti izgrađena u zaleđu Savskog trga, postojati mini botanička bašta. U ovom ekskluzivnom zelenom kutku, smeštenom u srcu budućeg obrazovnog i kulturnog centra grada, uzgajaće se vrste drveća kakve se kod nas retko viđaju, kao što su sekvoja, čileanski bor, japanski javor ili pak čuvena endemska i reliktna vrsta naših prostora – Pančićeva omorika.
Na taj način ne samo što će biologija postati jedan od najomiljenijih i najatraktivnijih predmeta za mlade istraživače, već će se ovim integrisanim i pažljivim pristupom obrazovati mlade generacije kojima će od malena biti usađen osećaj odgovornosti za brigu, lepotu i zaštitu životne sredine. A to je osnovni preduslov da biofilija ostane njihovo trajno opredeljenje.
(Telegraf.rs/PR)
Povezane vesti
Gde Beograd jede ovog septembra? Ukusi koji će vas oduševiti!
Osvežite letnje dane u gradu
Da li znate gde se nalazi Briselska ulica u Beogradu?
Kako je u Beogradu na vodi ispravljena nepravda prema poslednjoj srpskoj kraljici
Video: Mile Jelić Business development manager Comtrade-a
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Marko za ovaj posao nudi platu od 200.000 dinara, ali radnika nigde! "Mogu da rade u beloj košulji i da se ne uprljaju"
Od danas promena plaćanja računa za struju! Nema više šaltera
Nova pomoć države za mlade u iznosu do 15.000 dinara! Novac na računu za 3 dana: Evo ko ima pravo
Dezurno gundjalo
Novi Sad je "idealno" mesto za stanovanje. Zelenila sve manje, betona sve više. Pre neki dan su radnici Gradskog zelenila iskasapili zdrave grane predivnog starog duda, kod ambulante Rumenačka, pored koga se nalazi i klupa pa su šetači u drugi namernici mogli da predahnu kad je vručina. Sad će im biti isto šetati po suncu ili tu sesti pošto su grane odsečene do stabla. Ko još seče drveće i to u januaru?! Kad krenu testeraši Gradskog zelenila svo drveće saseku do korena a mlado kada posade to im se tu i tamo primi. Koa da operacije seče i sadnje rade u pogrešno vreme. Decenijama.
Podelite komentar