Luka Čaušić: Klimatske promene nisu samo teorija, Sektor za vanredne situacije spreman za izazove na terenu

Danas se održava konfrencija "Adaptaciјa na klimatske promene - Igraј za vodu", u organizaciji "Srbijavode", posvećena savremenim izazovima i rešenjima u oblasti upravljanja vodama i prilagođavanja klimatskim promenama.

Tokom konferencije, Luka Čaušić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za vanredne situacije, je istakao da je Sektor za vanredne situacije, uz podršku Ministarstva unutrašnjih poslova i Vlade Srbije, značajno je unapredio svoje kapacitete u poslednjih nekoliko godina kako bi adekvatno odgovorio na sve izazovnije prilike na terenu. Uprkos modernizaciji i većem broju spasilaca, statistika pokazuje da prirodni fenomeni postaju sve ekstremniji i učestaliji.

Teme za vas

Foto: Nikola Tomić

Govoreći o unapređenju kapaciteta, Čaušić je istakao da Sektor trenutno raspolaže sa gotovo hiljadu vatrogasaca-spasilaca više nego ranije. Takođe, tim je pojačan sa nekoliko desetina pripadnika preventivne zaštite, mahom inženjera tehničke struke, koji svojim stručnim znanjem doprinose da se rizik od požara i eksplozija smanji na minimum.

Modernizacija opreme i infrastrukture

Kada je reč o tehničkoj opremljenosti, Čaušić naglašava da je MUP nabavio nekoliko helikoptera velike nosivosti vode namenjenih gašenju šumskih požara i požara na otvorenom. Uz to, vozni park je bogatiji za desetine novih kamiona, izgrađeno je 15 novih objekata, dok je na desetine njih rekonstruisano.

- Rezultat svega toga je kontinuirano smanjenje broja žrtava od požara i eksplozija u našoj zemlji. Nažalost, imamo povećanje broja intervencija. Prošla godina bila je rekordna po broju požara na otvorenom - zabeleženo ih je čak 21.428, što je najveći broj otkako se vodi statistika - navodi Čaušić.

Klimatske promene više nisu teorija

Čaušić upozorava da su klimatske promene već radikalizovale situaciju na terenu i da one više nisu u domenu teorijskih rasprava, već se fenomeni koji ranije nisu bili prisutni vide golim okom. Kao primer je naveo superćelijske oluje sa kojima smo se prvi put susreli 2023. godine.

Foto: Nikola Tomić

- Što se tiče poplava, najviše problema sada imamo u junu ili julu sa bujičnim poplavama, kada u dan ili dva padne količina kiše predviđena za tri, četiri ili više meseci. Takođe, konstantno su nam jug, jugoistok i istok zemlje u crvenom po pitanju rizika od izbijanja požara. Mi kao društvo moramo da se spremimo na to da će promene biti sve radikalnije, a negativni uticaji sve teži - ističe on.

Edukacija od malih nogu

Kao ključni faktor u prevenciji, Čaušić izdvaja izuzetno važnu saradnju institucija i građana. Sektor za vanredne situacije već poslednjih petnaestak godina pokušava da pronađe način da započne sa edukacijom stanovništva, pre svega onog najmlađeg.

- Edukacija od malih nogu o tome šta su vanredne situacije, koje ponašanje treba izbegavati, a šta je poželjno učiniti, predstavlja taj prvi korak -  objašnjava Čaušić.

Dodao je da se komunikacija sa građanima obavlja i kroz sistem SMS upozorenja i stalne edukacije, što je pravac u kojem Sektor želi da nastavi delovanje.

(Telegraf Biznis)